Šta se dešava u vašem organizmu kada pijete alkohol?

Za razliku od većine namirnica, alkohol ne mora prvo da se svari da bi dospeo u krvotok.

Nakon što popijete alkoholno piće, etanol — vrsta alkohola koja se nalazi u alkoholnim pićima — počinje da prolazi kroz zid želuca i tankog creva i ulazi u krv.

Krvotok zatim prenosi alkohol kroz čitav organizam, omogućavajući mu da relativno brzo dospe do mozga i drugih organa.

Na brzinu kojom će alkohol početi da deluje utiče nekoliko faktora, uključujući:

• Količinu i jačinu konzumiranog alkohola.
• Brzinu kojom pijete.
• Da li ste prethodno jeli.
• Telesni sastav, biološki pol i individualni metabolizam.
• Lekove koje koristite i postojeća zdravstvena stanja.

Konzumiranje alkohola na prazan stomak uglavnom dovodi do brže apsorpcije i bržeg porasta koncentracije alkohola u krvi (BAC).

Dok alkohol ulazi u krvotok, jetra počinje da ga razgrađuje. Međutim, kada se alkohol unosi brže nego što organizam može da ga eliminiše, njegova koncentracija u krvi nastavlja da raste.

Dugoročni efekti alkohola na organizam zavise od načina i učestalosti konzumiranja, opšteg zdravstvenog stanja i individualnih faktora rizika.

Vaš mozak je jedan od prvih organa na koje alkohol počinje da deluje. Alkohol ometa komunikaciju između neurona tako što menja aktivnost hemijskih prenosioca poznatih kao neurotransmiteri.

Pojačava određene inhibitorne signale, uključujući one povezane sa GABA neurotransmiterom, dok istovremeno smanjuje ekscitatornu signalizaciju povezanu sa glutamatom. Na taj način usporava komunikaciju unutar centralnog nervnog sistema.

U početku alkohol može izazvati osećaj opuštenosti, smanjiti anksioznost ili povećati samopouzdanje.

Međutim, ovi osećaji delimično nastaju zato što alkohol smanjuje aktivnost delova mozga odgovornih za rasuđivanje, kontrolu impulsa i regulaciju ponašanja.

Kako koncentracija alkohola u krvi raste, mogu se javiti otežano donošenje odluka, sporije reakcije, smanjena koordinacija i poteškoće sa koncentracijom.

Veće koncentracije alkohola mogu izazvati nerazgovetan govor, gubitke sećanja, izraženu zbunjenost i gubitak svesti.

Alkohol takođe može poremetiti kontrolu mozga nad vitalnim funkcijama. Kod teškog trovanja alkoholom disanje i druge osnovne životne funkcije mogu biti opasno usporene.

Uticaj alkohola na mozak posebno zabrinjava tokom adolescencije, kada se još uvek odvijaju važni procesi razvoja nervnog sistema.

Jetra obavlja najveći deo posla u razgradnji alkohola. Kada pijete alkohol, jetra pretvara etanol u acetaldehid, toksičnu supstancu koja može oštetiti ćelije jetre. Acetaldehid se zatim razgrađuje u acetat, koji organizam može dalje metabolisati i eliminisati.

Dugotrajno prekomerno konzumiranje alkohola povećava rizik od tri glavna oboljenja jetre:

• Bolest masne jetre povezana sa alkoholom: Višak masti nakuplja se u ćelijama jetre. Promene u ranoj fazi mogu se povući nakon prestanka konzumiranja alkohola.
• Hepatitis povezan sa alkoholom: Zapaljenje oštećuje tkivo jetre i može postati životno ugrožavajuće.
• Ciroza: Progresivno stvaranje ožiljnog tkiva trajno menja strukturu jetre i vremenom može dovesti do insuficijencije jetre.

Oštećenje jetre može se razvijati bez očiglednih simptoma. Do trenutka kada se pojave žutica, oticanje stomaka ili izražen umor, bolest već može biti u uznapredovaloj fazi.

Alkohol može uticati na kardiovaskularni sistem čak i tokom samo jedne epizode konzumiranja.

Nakon konzumiranja alkohola, srčana frekvencija može se povećati, naročito kada organizam mora da preradi veće količine alkohola. Prekomerno konzumiranje alkohola može izazvati i poremećaj srčanog ritma poznat kao atrijalna fibrilacija, čak i kod nekih osoba koje su inače zdrave. Epizode koje se javljaju nakon prekomernog konzumiranja alkohola ponekad se nazivaju „sindrom prazničnog srca“.

Iako su neke starije studije ukazivale na moguće kardiovaskularne koristi umerene konzumacije alkohola, novija istraživanja dovela su ove zaključke u pitanje. Alkohol ne treba konzumirati kao način zaštite zdravlja srca.

Alkohol dolazi u direktan kontakt sa digestivnim traktom.

Može nadražiti sluzokožu želuca, povećati lučenje želudačne kiseline i doprineti pojavi mučnine, povraćanja ili refluksa kiseline.

Ponovljeno prekomerno konzumiranje alkohola može oštetiti crevnu barijeru i promeniti ravnotežu bakterija koje žive u crevima.

Alkohol takođe utiče na pankreas, organ odgovoran za proizvodnju digestivnih enzima i hormona koji učestvuju u regulaciji nivoa šećera u krvi.

Prekomerno konzumiranje alkohola može izazvati akutni pankreatitis, potencijalno životno ugrožavajuće zapaljenje koje se karakteriše jakim bolom u gornjem delu stomaka.

Ponovljene epizode mogu dovesti do hroničnog pankreatitisa, trajno narušiti varenje i povećati rizik od dijabetesa.

Da li ste primetili da nakon konzumiranja alkohola morate češće da idete u toalet?

Alkohol smanjuje oslobađanje vazopresina, poznatog i kao antidiuretski hormon (ADH), koji normalno daje signal bubrezima da zadržavaju vodu.

Kada je dostupno manje vazopresina, bubrezi proizvode više urina.

Ovaj povećani gubitak tečnosti može doprineti dehidrataciji, žeđi, glavobolji i umoru, naročito kada se istovremeno ne unosi dovoljno tečnosti.

Međutim, dehidratacija je samo jedan od faktora koji doprinose mamurluku. Zapaljenski procesi, poremećen san i nadraženost sistema za varenje takođe utiču na to kako ćete se osećati narednog dana.

Alkohol vam može pomoći da brže zaspite, ali to ne znači da poboljšava kvalitet sna.

Tokom prvog dela noći alkohol može potisnuti REM fazu sna, koja ima važnu ulogu u obradi sećanja i regulaciji emocija.

Kako organizam metaboliše alkohol, san postaje sve isprekidaniji, što dovodi do češćih buđenja i smanjenog kvaliteta sna.

Alkohol takođe opušta mišiće oko gornjih disajnih puteva, što može pojačati hrkanje i pogoršati opstruktivnu apneju u snu

Kod osoba sa apnejom u snu alkohol može povećati učestalost poremećaja disanja i doprineti većem padu nivoa kiseonika tokom spavanja.

Zbog toga se čak i nakon osam sati provedenih u krevetu možete probuditi iscrpljeni i sa smanjenom koncentracijom.

Alkohol utiče na nekoliko procesa koji učestvuju u održavanju energetskog balansa i fizičkom oporavku.

Pošto jetra daje prioritet razgradnji alkohola, njena sposobnost da oslobađa glukozu u krvotok može biti smanjena. To može doprineti hipoglikemiji, naročito kod osoba koje nisu jele ili koriste određene lekove za dijabetes.

Alkohol takođe obezbeđuje približno sedam kalorija po gramu, bez značajne količine esencijalnih hranljivih materija.

Prekomerno konzumiranje alkohola može poremetiti hormonsku regulaciju, usporiti oporavak mišića i narušiti funkciju imunskog sistema.

Tokom vremena, ponovljeno prekomerno konzumiranje alkohola može doprineti i razvoju insulinske rezistencije, nutritivnih nedostataka i otežanom održavanju zdravog telesnog sastava.

Kod fizički aktivnih osoba poremećen san, dehidratacija i slabiji oporavak mogu negativno uticati na rezultate treninga.

Čak i jedna epizoda prekomernog konzumiranja alkohola može privremeno oslabiti određene odbrambene funkcije imunskog sistema.

Alkohol može učiniti nivo šećera u krvi nepredvidivim, naročito kod osoba koje imaju dijabetes tipa 1 ili tipa 2.

Neka alkoholna pića, uključujući pivo, slatka vina i zaslađene koktele, sadrže ugljene hidrate koji u početku mogu povećati nivo glukoze u krvi. Međutim, sam alkohol može imati suprotan efekat.

Kada pijete alkohol, jetra daje prioritet njegovoj razgradnji, čime se privremeno smanjuje njena sposobnost da proizvodi i oslobađa glukozu u krvotok. To može dovesti do hipoglikemije (niskog nivoa šećera u krvi), naročito kada se alkohol konzumira na prazan stomak.

Osobe koje koriste insulin ili određene lekove za dijabetes, kao što su sulfonilureje, imaju posebno visok rizik. Hipoglikemija povezana sa alkoholom može se razviti nekoliko sati nakon konzumiranja alkohola, a rizik može trajati i do 24 sata.

Simptomi kao što su vrtoglavica, zbunjenost, znojenje i poremećena koordinacija mogu ličiti na alkoholnu intoksikaciju, zbog čega hipoglikemiju može biti teško prepoznati.

Dugotrajno prekomerno konzumiranje alkohola takođe može doprineti povećanju telesne mase i povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Za osobe sa dijabetesom važne mere predostrožnosti uključuju izbegavanje alkohola na prazan stomak, praćenje nivoa glukoze u krvi i razgovor sa zdravstvenim radnikom o konzumiranju alkohola.

Dok mnogi neposredni efekti nestaju nakon što se alkohol eliminiše iz krvotoka, ponovljena izloženost može dovesti do postepenog oštećenja organizma.

Dugotrajno prekomerno konzumiranje alkohola povećava rizik od bolesti jetre, kardiovaskularnih komplikacija, neuroloških oštećenja, pankreatitisa i poremećaja upotrebe alkohola.

Jedan od najvažnijih dugoročnih rizika jeste rak.

Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikuje alkohol kao kancerogen Grupe 1. To znači da postoji dovoljno dokaza da alkohol izaziva rak kod ljudi.

Konzumiranje alkohola povećava rizik od najmanje sedam vrsta raka, uključujući rak usne duplje, ždrela, grkljana, jednjaka, jetre, dojke i debelog creva i rektuma.

Važno je da rizik od raka nije ograničen samo na prekomerno konzumiranje alkohola. Čak i relativno male količine mogu povećati rizik od određenih vrsta raka.

Uopšteno, što više alkohola konzumirate, veći je rizik od štetnih posledica povezanih sa alkoholom. Smanjenje konzumacije može smanjiti nekoliko ovih rizika.

Kombinovanje alkohola sa opioidima, benzodiazepinima ili drugim lekovima sa sedativnim dejstvom značajno povećava rizik od opasnog usporavanja i potiskivanja disanja.

Koncentracija alkohola u krvi može nastaviti da raste čak i nakon što osoba prestane da pije, jer alkohol iz sistema za varenje još uvek može prelaziti u krvotok.

Najefikasniji način da izbegnete štetne posledice alkohola jeste da ga ne konzumirate. Ako ipak odlučite da pijete alkohol, konzumiranje manjih količina i izbegavanje prekomernog opijanja može smanjiti rizik.

Važno je da znate koliko alkohola piće koje konzumirate zapravo sadrži.

Na primer, jedno standardno piće u SAD sadrži približno 14 grama čistog alkohola, što odgovara količini od oko 355 mL običnog piva, 148 mL vina ili 44 mL žestokog alkoholnog pića uobičajene jačine. Definicija standardnog pića razlikuje se među državama.

Izbegavajte alkohol pre vožnje i tokom vožnje, u trudnoći ili kada koristite lekove koji mogu stupiti u interakciju sa alkoholom.

Kod osoba koje svakodnevno konzumiraju velike količine alkohola može se razviti fizička zavisnost. U takvim slučajevima nagli prestanak konzumiranja alkohola može izazvati opasne simptome apstinencijalnog sindroma, uključujući epileptičke napade. Zbog toga je važno potražiti stručnu medicinsku pomoć pre pokušaja naglog prekida konzumiranja alkohola.

Alkohol utiče na mnogo više od vašeg raspoloženja. Od neposrednog delovanja na mozak do dugoročnog uticaja na srce, jetru, sistem za varenje i rizik od razvoja raka, različiti organi na različite načine reaguju na izloženost alkoholu.

Razumevanje uticaja alkohola na organizam može vam pomoći da prepoznate moguće zdravstvene rizike i donesete informisane odluke o konzumiranju alkohola.