Zašto se mladi sportisti iznenada sruše i preminu?

Iznenadna srčana smrt kod mladih sportista je retka, ali ozbiljna pojava koja se može dogoditi čak i kod naizgled zdravih i fizički spremnih osoba. Pošto se ovakvi događaji često dešavaju pred hiljadama gledalaca i televizijskim kamerama, veoma brzo postaju predmet javnih rasprava i nagađanja.

Jedna od prvih pretpostavki često je da je sportista doživeo srčani udar. Međutim, srčani udar i iznenadni srčani zastoj nisu isto stanje.

U mnogim slučajevima do iznenadnog kolapsa dolazi zbog naglog poremećaja električne aktivnosti ili mehaničke funkcije srca, usled čega srce više nije u stanju da obezbedi efikasnu cirkulaciju. Jedan od najopasnijih ritmova povezanih sa srčanim zastojem jeste ventrikularna fibrilacija (VF) — haotičan električni ritam pri kojem komore srca više ne mogu koordinisano da se kontrahuju.

Kod osobe koja doživi srčani zastoj svaki sekund je važan. Pravovremeno prepoznavanje stanja, kardiopulmonalna reanimacija (CPR) i brza defibrilacija mogu napraviti razliku između života i smrti.

Srčani udar (infarkt miokarda) nastaje kada je dotok krvi do dela srčanog mišića značajno smanjen ili potpuno prekinut, najčešće zbog bolesti koronarnih arterija. Deo srčanog mišića tada ostaje bez dovoljne količine kiseonika.

Srčani zastoj, sa druge strane, nastaje kada srce iznenada prestane da efikasno pumpa krv. Uzrok je često električni poremećaj i može dovesti do životno ugrožavajućeg ritma, kao što su ventrikularna fibrilacija ili ventrikularna tahikardija.

Srce je mišićna pumpa koja održava cirkulaciju krvi kroz plućnu i sistemsku cirkulaciju.

Krv siromašna kiseonikom koja se vraća iz tela ulazi u desnu pretkomoru, zatim prolazi u desnu komoru, koja je pumpa prema plućima. U plućima se krv obogaćuje kiseonikom i vraća u levu pretkomoru.

Odavde krv prelazi u levu komoru, koja je pumpa kroz aortu i dalje do svih delova tela.

Da bi ovaj proces funkcionisao efikasno, srce mora da se kontrahuje pravilnim i koordinisanim redosledom. Za tu koordinaciju odgovoran je električni provodni sistem srca.

Normalni srčani ritam najčešće počinje u sinoatrijalnom (SA) čvoru, koji predstavlja prirodni pejsmejker srca. Električni impuls se zatim širi kroz pretkomore i dalje kroz provodni sistem komora, omogućavajući koordinisanu kontrakciju srčanog mišića.

Srčana frekvencija se menja u zavisnosti od potreba organizma. Fizička aktivnost, stres, temperatura, hormoni i drugi faktori mogu uticati na brzinu rada srca.

Ventrikularna fibrilacija je životno ugrožavajuća srčana aritmija kod koje električna aktivnost komora postaje haotična i potpuno neorganizovana.

Umesto koordinisanih kontrakcija koje izbacuju krv iz srca, srčani mišić komora ulazi u neefikasnu električnu aktivnost. Zbog toga srce više nije u stanju da održava odgovarajuću cirkulaciju.

Dotok krvi do mozga i drugih vitalnih organa brzo se smanjuje. Pošto je mozak veoma osetljiv na prekid snabdevanja kiseonikom, osoba za veoma kratko vreme obično postaje bez svesti.

To objašnjava kako osoba koja je samo nekoliko trenutaka ranije izgledala potpuno zdravo može iznenada da se sruši tokom fizičke aktivnosti.

Ventrikularna fibrilacija je ritam koji se može tretirati defibrilacijom. Kada je prisutna tokom srčanog zastoja, brza defibrilacija predstavlja jednu od najvažnijih intervencija.

Kada je srčani zastoj izazvan ritmom koji se može defibrilisati, kao što je ventrikularna fibrilacija, automatski eksterni defibrilator (AED) ili manualni defibrilator može isporučiti električni šok srcu.

Defibrilaciju ne treba posmatrati samo kao „ponovno pokretanje srca“. Električni šok kratkotrajno depolarizuje veliki deo srčanog tkiva i može prekinuti haotični ritam, omogućavajući organizovanom srčanom ritmu da se ponovo uspostavi.

Kada se osoba iznenada sruši, ne reaguje i ne diše normalno, treba posumnjati na srčani zastoj.

Hitnu medicinsku pomoć potrebno je odmah aktivirati, dok CPR treba započeti što je pre moguće.

Za osobe koje nisu obučene za veštačko disanje, CPR koji se sastoji samo od kompresija grudnog koša predstavlja važnu alternativu dok se aktivira hitna pomoć i dok pomoć ne stigne.

CPR obično sam po sebi ne prekida ventrikularnu fibrilaciju. Njegova glavna svrha je da održi određeni protok krvi do mozga i drugih vitalnih organa sve dok se ne sprovede definitivno lečenje, pre svega defibrilacija.

Zbog toga savremena reanimacija naglašava Lanac preživljavanja (Chain of Survival):

• Rano prepoznavanje srčanog zastoja i pozivanje hitne pomoći
• Neposredno CPR
• Brza defibrilacija
• Napredna medicinska pomoć
• Zbrinjavanje nakon srčanog zastoja
• Oporavak i rehabilitacija

Možda je najteže pitanje kako sportista koji svakodnevno trenira i deluje kao da je u odličnoj fizičkoj formi može doživeti iznenadni srčani zastoj.

Odgovor je složen.

Kod mladih sportista iznenadni srčani zastoj može biti povezan sa prethodno neprepoznatim strukturnim oboljenjem srca, naslednim kardiomiopatijama, urođenim anomalijama koronarnih arterija ili električnim poremećajima rada srca.

Mogući uzroci uključuju:

• Hipertrofičnu kardiomiopatiju
• Aritmogenu kardiomiopatiju
• Anomalije koronarnih arterija
• Miokarditis
• Brugada sindrom
• Druge nasledne sindrome aritmija

Neka od ovih stanja imaju genetsku osnovu. Međutim, bilo bi netačno tvrditi da je svaki slučaj iznenadnog srčanog zastoja kod mladog sportiste posledica genetske mutacije.

U nekim slučajevima mogu biti uključena i stečena oboljenja. Pored toga, commotio cordis može izazvati ventrikularnu fibrilaciju nakon iznenadnog udarca u grudni koš u posebno osetljivoj fazi srčanog ciklusa.

Intenzivna fizička aktivnost može delovati kao okidač za opasnu aritmiju kod osobe koja već ima određenu predispoziciju. Drugim rečima, fizička aktivnost može biti okidač, a ne osnovni uzrok.

Kod sportista starijih od približno 35 godina, aterosklerotska bolest koronarnih arterija postaje važniji uzrok iznenadne srčane smrti nego što je to slučaj kod mlađih sportista.

Iznenadni srčani zastoj može nastati bez prethodnog upozorenja, ali kod nekih sportista simptomi mogu postojati pre događaja.

Znaci upozorenja koji zahtevaju medicinsku procenu uključuju:

• Gubitak svesti, naročito tokom fizičke aktivnosti
• Osećaj da će osoba izgubiti svest ili neobjašnjivu vrtoglavicu
• Bol ili pritisak u grudima tokom napora
• Neobjašnjivu otežanu kratkoću daha
• Lupanje srca ili osećaj neuobičajeno brzog ili nepravilnog rada srca
• Ličnu istoriju neobjašnjenih epileptiformnih napada ili gubitaka svesti
• Porodičnu istoriju prerane iznenadne srčane smrti
• Poznatu kardiomiopatiju ili nasledni poremećaj srčanog ritma

Prevencija je izazovna jer neki srčani poremećaji mogu godinama ostati bez simptoma.

Kardiovaskularna procena pre bavljenja sportom može pomoći u identifikovanju sportista kojima je potrebna dodatna obrada. U zavisnosti od osobe i zdravstvenog sistema, procena može obuhvatiti detaljnu ličnu i porodičnu anamnezu, fizički pregled, merenje krvnog pritiska i EKG.

Kada simptomi ili abnormalni nalazi izazovu sumnju, dodatna ispitivanja mogu uključivati:

• Ehokardiografiju
• Holter EKG ili drugo ambulantno praćenje EKG-a
• Test opterećenja
• Magnetnu rezonancu srca
• Genetsko testiranje
• Druge specijalizovane dijagnostičke metode

Međutim, nijedna strategija skrininga ne može identifikovati svaku osobu koja može biti izložena riziku. Programi skrininga takođe moraju uzeti u obzir moguće koristi, ali i lažno pozitivne rezultate, nepotrebna dodatna ispitivanja, troškove i dostupnost specijalističke zdravstvene zaštite.

Posebno važan deo medicinske istorije jeste porodična anamneza. Iznenadna, neobjašnjena smrt bliskog člana porodice u mlađem životnom dobu može biti važan znak mogućeg naslednog srčanog oboljenja.

Prevencija se, međutim, ne završava skriningom. Sportske organizacije treba da imaju jasan plan postupanja u hitnim situacijama, adekvatno obučeno osoblje i brz pristup AED uređajima.

Neke osobe koje su preživele srčani zastoj ili kod kojih postoji visok rizik od životno ugrožavajućih ventrikularnih aritmija mogu biti kandidati za implantabilni kardioverter-defibrilator (ICD).

ICD je uređaj koji radi pomoću baterije i ugrađuje se ispod kože, najčešće u gornjem delu grudnog koša. U zavisnosti od vrste sistema, elektrode povezuju uređaj sa srcem i omogućavaju kontinuirano praćenje srčanog ritma.

Ako ICD prepozna opasnu ventrikularnu aritmiju, može isporučiti električnu terapiju kako bi prekinuo aritmiju. Mnogi savremeni ICD uređaji mogu, kada je potrebno, da obezbede i pejsing.

ICD ne leči osnovno srčano oboljenje. Njegova uloga je da kod odgovarajuće odabranih pacijenata pruži zaštitu od određenih potencijalno smrtonosnih aritmija.

Odluka o ugradnji ICD-a zavisi od konkretne dijagnoze, prethodnih srčanih događaja, rizika od ponovne aritmije i aktuelnih kliničkih smernica.

Jedan od najpoznatijih i najgledanijih primera srčanog zastoja u profesionalnom sportu dogodio se tokom UEFA EURO 2020.

Dana 12. juna 2021. godine, danski fudbaler Christian Eriksen doživeo je srčani zastoj i srušio se tokom utakmice Danske protiv Finske u Kopenhagenu.

Brza reakcija medicinskog tima i hitno zbrinjavanje omogućili su da Eriksen bude reanimiran na terenu. UEFA je kasnije odala priznanje medicinskom timu i kapitenu Danske Simonu Kjæru za njihove postupke tokom ovog događaja.

Eriksenov slučaj pokazao je jedan od osnovnih principa urgentne medicine: brzo prepoznavanje stanja, neposredna reanimacija i dostupnost odgovarajuće opreme mogu spasiti život.

Njegov slučaj takođe pokazuje zašto sportske organizacije moraju imati obučeno medicinsko osoblje i dobro uvežban plan postupanja u hitnim situacijama, umesto da se oslanjaju isključivo na skrining sportista.

Iznenadni kolaps mladog sportiste podseća nas da dobra fizička kondicija ne znači da je osoba potpuno zaštićena od kardiovaskularnih bolesti.

Kod mladih sportista potencijalno opasna stanja mogu zahvatiti srčani mišić, koronarne arterije ili električni sistem srca. Kod starijih sportista bolest koronarnih arterija postaje sve značajniji faktor.

Ali najvažnija lekcija odnosi se na ono što se događa nakon kolapsa.

Ako osoba ne reaguje i ne diše normalno, brzo prepoznavanje srčanog zastoja, neposredan CPR i rana defibrilacija mogu značajno povećati šanse za preživljavanje.

Da li mladi sportista može doživeti srčani zastoj?

Da. Iako je srčani zastoj kod mladih sportista relativno redak, može se dogoditi. Može biti povezan sa naslednim ili strukturnim oboljenjima srca, anomalijama koronarnih arterija, električnim poremećajima, miokarditisom, commotio cordis i drugim uzrocima.

Da li je srčani zastoj isto što i srčani udar?

Ne. Srčani udar nastaje zbog smanjenog ili blokiranog dotoka krvi do srčanog mišića. Srčani zastoj nastaje kada srce iznenada prestane da efikasno pumpa krv. Srčani udar ponekad može izazvati srčani zastoj, ali ova dva stanja nisu isto.

Šta je ventrikularna fibrilacija?

Ventrikularna fibrilacija je životno ugrožavajući poremećaj srčanog ritma kod kojeg električna aktivnost komora postaje haotična, zbog čega srce više nije u stanju da se dovoljno efikasno kontrahuje i održava cirkulaciju.

Da li CPR može zaustaviti ventrikularnu fibrilaciju?

CPR uglavnom ne prekida ventrikularnu fibrilaciju. Njegova osnovna svrha je da održi protok krvi do vitalnih organa sve dok se ne sprovede defibrilacija i napredna medicinska terapija.

Koji simptomi mogu ukazivati na potencijalno ozbiljan problem sa srcem kod sportiste?

Gubitak svesti tokom fizičke aktivnosti, neobjašnjiv bol u grudima, neuobičajena otežana kratkoća daha, lupanje srca ili porodična istorija prerane iznenadne srčane smrti trebalo bi da budu razlog za odgovarajuću medicinsku procenu.

Da li svaki sportista treba da uradi EKG ili kardiološki skrining?

Ne nužno. Strategije skrininga razlikuju se između zemalja i sportskih organizacija, a odgovarajuća procena zavisi od uzrasta, simptoma, lične i porodične anamneze i drugih faktora rizika.

Dodatna dijagnostika je naročito važna kada postoje simptomi ili nalazi koji izazivaju sumnju.

Iznenadni srčani zastoj kod mladog sportiste je redak događaj, ali kada se dogodi, posledice mogu biti veoma ozbiljne.

Važno je razlikovati srčani zastoj od srčanog udara i razumeti da mladi sportisti mogu imati strukturna, nasledna ili električna oboljenja srca koja prethodno nisu izazivala očigledne simptome.

Kada do srčanog zastoja dođe, najvažnije nije nagađanje o uzroku, već brza reakcija.

Rano prepoznavanje, neposredan CPR, brz pristup AED uređaju i odgovarajuća napredna medicinska pomoć predstavljaju osnovu Lanca preživljavanja.

Priča o sportistima koji se iznenada sruše na terenu zato nije samo priča o kardiologiji. To je i priča o pripremljenosti, hitnom odgovoru, medicinskoj obuci i značaju dostupnosti odgovarajuće opreme onda kada je svaki sekund važan.