Ateroskleroza se često pojednostavljeno opisuje kao „začepljenje arterija“. Međutim, ono što se zapravo dešava unutar arterije mnogo je složenije.
Plak se ne pojavljuje iznenada, niti predstavlja samo sloj masti koji se taloži na unutrašnjoj strani krvnog suda. Ateroskleroza je spora, progresivna bolest koja uključuje holesterol, zapaljenske procese, ćelije imunskog sistema i promene u samom zidu arterije.
Proces može početi godinama, pa čak i decenijama pre pojave prvih simptoma. Vremenom plak može suziti arteriju i ograničiti protok krvi. Još opasnije, nestabilan plak može pući i pokrenuti stvaranje krvnog ugruška — što potencijalno može dovesti do srčanog ili moždanog udara.
Kako onda zdrava arterija postepeno razvija aterosklerozu?
Pogledajmo ovaj proces iznutra.
Šta je ateroskleroza?
Ateroskleroza je bolest kod koje se plak razvija unutar zidova arterija — krvnih sudova koji prenose krv od srca do tkiva širom organizma.
Aterosklerotski plak može sadržati:
- holesterol i druge lipide,
- zapaljenske ćelije i ćelije imunskog sistema,
- ćelijske ostatke,
- vezivno tkivo,
- kalcijum.
Kako bolest napreduje, zid arterije može postati deblji i manje elastičan, dok pojedini plakovi mogu izbočiti u unutrašnjost krvnog suda i smanjiti prostor dostupan za protok krvi.
Ateroskleroza može zahvatiti arterije širom organizma.
Kada zahvati koronarne arterije, doprinosi razvoju koronarne bolesti srca. U arterijama koje snabdevaju mozak krvlju može doprineti nastanku moždanog udara. Kada zahvati arterije nogu, može izazvati perifernu arterijsku bolest.
Međutim, mnogo pre nego što se pojavi bilo koja od ovih komplikacija, unutar zida arterije već se odvijaju važne mikroskopske promene.
Kako počinje stvaranje plaka?
Korak 1: Dolazi do poremećaja funkcije endotela
Unutrašnja površina arterije prekrivena je tankim slojem ćelija koji se naziva endotel.
Zdrav endotel pomaže u regulaciji tonusa krvnih sudova, zapaljenskih procesa, zgrušavanja krvi i prolaska različitih supstanci između krvotoka i zida arterije.
Nekoliko faktora kardiovaskularnog rizika može narušiti normalnu funkciju endotela.
To uključuje:
- povišen krvni pritisak,
- povišene nivoe aterogenih lipoproteina,
- pušenje,
- dijabetes i povišen nivo glukoze u krvi,
- hronična zapaljenska stanja.
Kada funkcija endotela postane narušena, zid arterije postaje podložniji procesima koji dovode do razvoja ateroskleroze.
Korak 2: LDL čestice ulaze u zid arterije
Lipoprotein niske gustine, odnosno LDL, prenosi holesterol kroz krvotok.
LDL ima važnu fiziološku ulogu, ali dugotrajna izloženost povišenim koncentracijama LDL-a i drugih aterogenih lipoproteina povećava verovatnoću da će ove čestice prodreti u zid arterije i tamo se zadržati.
Kada se zadrže ispod endotela, ove čestice mogu pretrpeti hemijske promene.
Imunski sistem počinje da prepoznaje zahvaćeno područje kao abnormalno.
Uključuje se zapaljenski proces
Ateroskleroza nije samo problem nakupljanja holesterola.
To je takođe hronični zapaljenski proces.
Signali iz zahvaćenog zida arterije privlače ćelije imunskog sistema koje cirkulišu krvlju, naročito monocite.
Ove ćelije prolaze kroz endotel i ulaze u zid arterije, gde se razvijaju u makrofage.
Makrofagi deluju kao ćelije koje „čiste“ oštećeno područje.
Oni počinju da preuzimaju izmenjene lipidne čestice.
Međutim, kada se u njima nakupi velika količina holesterola, makrofagi postaju ispunjeni kapljicama lipida.
Ove ćelije ispunjene holesterolom nazivaju se penaste ćelije.
Od penastih ćelija do masne pruge
Nakupljanje penastih ćelija stvara jednu od najranijih vidljivih promena kod ateroskleroze: masnu prugu.
Masne pruge mogu nastati relativno rano tokom života i ne moraju izazivati nikakve simptome.
U ovoj fazi krv i dalje može proticati kroz arteriju bez značajne prepreke.
Međutim, ako faktori koji podstiču razvoj ateroskleroze nastave da deluju, promena može dalje napredovati.
Nakuplja se sve više lipida.
Pristiže sve više zapaljenskih ćelija.
Ćelije unutar zida arterije reaguju na trajno oštećenje.
Struktura arterije postepeno počinje da se menja.
Kako nastaje zreli aterosklerotski plak
Kako promena napreduje, glatke mišićne ćelije iz dubljih slojeva arterije mogu migrirati prema plaku koji se razvija.
Ove ćelije učestvuju u stvaranju kolagena i drugih komponenti vezivnog tkiva.
Vremenom se u plaku formiraju dva važna strukturna područja.
Jezgro bogato lipidima
Centralni deo plaka može sadržati holesterol, druge lipide, zapaljenske ćelije i ćelijske ostatke.
Ovaj deo se ponekad naziva nekrotično jezgro ili jezgro bogato lipidima.
Fibrozna kapa
Iznad ovog jezgra formira se sloj vezivnog tkiva poznat kao fibrozna kapa.
Fibrozna kapa odvaja izrazito trombogeni sadržaj unutar plaka od krvi koja cirkuliše kroz arteriju.
Ova razlika je izuzetno važna jer se svi aterosklerotski plakovi ne ponašaju na isti način.
Šta se dešava sa protokom krvi?
Kako neki plakovi postaju veći, mogu postepeno sužavati lumen arterije — unutrašnji prostor kroz koji krv protiče.
Da biste razumeli zašto je suženje arterije važno, korisno je znati kako krv normalno cirkuliše kroz kardiovaskularni sistem.
Ovo suženje naziva se stenoza.
U mirovanju, umereno sužena arterija i dalje može obezbeđivati dovoljno krvi tkivu koje snabdeva.
Problemi mogu postati primetni kada tkivu bude potrebno više kiseonika.
Na primer, ako je koronarna arterija značajno sužena, srce može dobijati dovoljno krvi dok osoba miruje, ali tokom fizičkog napora može doći do nedovoljnog snabdevanja srčanog mišića krvlju bogatom kiseonikom.
Ova nesrazmera između snabdevanja kiseonikom i potreba srčanog mišića može dovesti do ishemije miokarda i simptoma kao što je angina.
Međutim, stepen suženja arterije samo je jedan deo problema.
Biološka stabilnost plaka može biti podjednako važna.
Stabilan i nestabilan plak
Česta zabluda je da plak koji izaziva najveće suženje arterije uvek mora biti i najopasniji.
To nije nužno tačno.
Neki plakovi imaju relativno debelu i čvrstu fibroznu kapu i mogu ostati stabilni tokom dužeg vremenskog perioda.
Drugi mogu imati veće jezgro bogato lipidima, izraženiji zapaljenski proces i tanju fibroznu kapu. Takvi plakovi su podložniji oštećenju i pucanju.
Ako zaštitna površina plaka pukne, posledice se mogu razviti veoma brzo.
Šta se dešava kada plak pukne?
Kada plak pukne, njegov sadržaj koji je prethodno bio odvojen od krvi koja cirkuliše kroz arteriju postaje izložen krvotoku.
Organizam oštećenu površinu prepoznaje kao povredu.
Trombociti se aktiviraju i nakupljaju na mestu oštećenja, dok sistem koagulacije doprinosi stvaranju tromba — krvnog ugruška.
U zavisnosti od njegove veličine i mesta nastanka, tromb može delimično ili potpuno blokirati arteriju.
To je jedan od razloga zbog kojih ateroskleroza može godinama prolaziti gotovo neprimetno, a zatim iznenada izazvati hitno medicinsko stanje.
U koronarnoj arteriji:
Akutno začepljenje može prekinuti protok krvi do dela srčanog mišića i izazvati infarkt miokarda (srčani udar). Srčani udar i iznenadni srčani zastoj nisu isto stanje, iako srčani udar ponekad može izazvati srčani zastoj.
U arterijama koje snabdevaju mozak:
Začepljenje arterije može prekinuti protok krvi do moždanog tkiva i izazvati ishemijski moždani udar.
Dakle, opasnost ne predstavlja uvek samo postepeno sužavanje arterije.
Ponekad je najveća opasnost iznenadni prelazak iz relativno stabilnog plaka u akutno stvaranje krvnog ugruška.
Gde se može razviti ateroskleroza?
Iako se mnogo pažnje posvećuje aterosklerozi koronarnih arterija, ateroskleroza je sistemska bolest koja može zahvatiti različite arterije u organizmu.
Koronarne arterije: smanjen protok krvi može doprineti nastanku angine, koronarne bolesti srca i infarkta miokarda.
Karotidne i moždane arterije: aterosklerotska bolest može doprineti nastanku prolaznih ishemijskih napada i moždanog udara. atherosclerotic disease can contribute to transient ischemic attacks and stroke.
Periferne arterije: smanjena cirkulacija, naročito u nogama, može dovesti do periferne arterijske bolesti.
Bubrežne arterije: suženje arterija koje snabdevaju bubrege krvlju može dovesti do stenoze bubrežne arterije i hipertenzije koju je teško kontrolisati.
Zbog toga osoba može imati aterosklerotsku bolest u više delova kardiovaskularnog sistema istovremeno.
Zašto ateroskleroza može godinama prolaziti bez simptoma?
Jedna od najvažnijih karakteristika ateroskleroze jeste njena duga subklinička faza.
Aterosklerotski plak u ranoj fazi obično ne izaziva primetne simptome.
Pored toga, arterije se u početku mogu prilagođavati razvoju plaka promenom svoje strukture, čime se delimično održava veličina lumena.
Zbog toga se simptomi mogu pojaviti tek kada bolest značajno uznapreduje — ili kada dođe do akutne komplikacije.
Upravo zato je procena kardiovaskularnog rizika važna čak i kada se osoba oseća potpuno zdravo.
Glavni faktori rizika za aterosklerozu
Ateroskleroza nastaje kao rezultat međusobnog delovanja lipoproteina, promena u krvnim sudovima, zapaljenskih procesa, životnih navika, genetike i drugih zdravstvenih stanja.
Važni faktori rizika uključuju:
- povišen LDL holesterol i druge aterogene lipoproteine,
- povišen krvni pritisak,
- pušenje,
- dijabetes,
- starije životno doba,
- porodičnu anamnezu i genetske faktore,
- nedovoljnu fizičku aktivnost,
- način ishrane povezan sa povećanim kardiovaskularnim rizikom,
- određene hronične zapaljenske bolesti.
Lipoprotein(a), odnosno Lp(a), predstavlja još jedan važan faktor kardiovaskularnog rizika. Njegov nivo je u velikoj meri genetski određen, a povišen Lp(a) povezan je sa povećanim rizikom od aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti.
Prisustvo više faktora rizika istovremeno može značajno povećati ukupan kardiovaskularni rizik.
Kako se otkriva ateroskleroza?
Ne postoji jedan test koji je odgovarajući za svaku osobu.
Lekari najpre uzimaju u obzir medicinsku i porodičnu anamnezu, simptome, krvni pritisak, nivo holesterola, glukozu u krvi, pušenje i ukupan kardiovaskularni rizik.
U zavisnosti od kliničke situacije, dodatni pregledi mogu uključivati:
Analize krvi
Lipidni profil omogućava određivanje LDL holesterola, HDL holesterola i triglicerida. Dodatne analize ponekad mogu uključivati lipoprotein(a) ili apolipoprotein B.
CT određivanje kalcijuma u koronarnim arterijama
CT pregled bez kontrasta može otkriti i izmeriti količinu kalcijuma u koronarnim arterijama.
Dobijeni CAC skor (coronary artery calcium score) može pomoći u preciznijoj proceni kardiovaskularnog rizika kod odabranih pacijenata. coronary artery calcium (CAC) score can help refine cardiovascular risk assessment in selected patients.
CT koronarna angiografija
CT koronarna angiografija omogućava detaljan prikaz koronarnih arterija i može otkriti aterosklerotski plak i suženje arterija.
Skočno-nadlaktični indeks
Skočno-nadlaktični indeks predstavlja odnos krvnog pritiska izmerenog na skočnom zglobu i nadlaktici i može pomoći u otkrivanju periferne arterijske bolesti.
U zavisnosti od simptoma i arterija za koje se sumnja da su zahvaćene, mogu se koristiti i druge dijagnostičke metode.
Može li se ateroskleroza sprečiti ili usporiti?
Ateroskleroza se razvija tokom mnogo godina, što istovremeno znači da postoji mnogo mogućnosti za smanjenje kardiovaskularnog rizika.
Prevencija je usmerena na smanjenje izloženosti faktorima koji doprinose oštećenju arterija i stvaranju aterosklerotskog plaka.
Važne mere uključuju:
- nepušenje
- održavanje zdravih vrednosti krvnog pritiska,
- kontrolu holesterola i drugih aterogenih lipoproteina,
- kontrolu dijabetesa kada je prisutan,
- redovnu fizičku aktivnost,
- način ishrane koji doprinosi zdravlju srca,
- redovne lekarske kontrole kada postoje faktori kardiovaskularnog rizika.
U zavisnosti od individualnog kardiovaskularnog rizika i medicinske istorije, može biti potrebna i terapija lekovima.
Šira slika: Ateroskleroza je više od „začepljene cevi“
Možda je najbolji način da razumemo aterosklerozu da prestanemo da posmatramo arterije kao obične cevi kroz koje protiče krv.
Plak nije samo masnoća koja se taloži na unutrašnjoj strani krvnog suda.
Ateroskleroza je dinamičan biološki proces koji uključuje aterogene lipoproteine, poremećaj funkcije endotela, aktivaciju imunskog sistema, zapaljenske procese, promene u strukturi tkiva i trombozu.
Ovaj proces može neprimetno napredovati tokom više decenija.
Iako postepeno sužavanje arterije može smanjiti protok krvi, jedan od najopasnijih trenutaka nastaje kada dođe do oštećenja plaka i iznenadnog stvaranja krvnog ugruška.
Razumevanje ovog procesa pokazuje zašto je kontrola faktora kardiovaskularnog rizika toliko važna mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi.
Srce može delovati snažno, dok promene u kardiovaskularnom sistemu ipak mogu dugoročno uticati na njegovo zdravlje.
Često postavljana pitanja
Da li su ateroskleroza i arterioskleroza isto?
Ne. Arterioskleroza je širi pojam koji opisuje zadebljanje i gubitak elastičnosti arterija. Ateroskleroza je specifičan oblik bolesti arterija koji karakteriše razvoj plaka bogatog lipidima unutar zida arterije.
Da li konzumiranje masti direktno začepljuje arterije?
Ne. Proces je mnogo složeniji. Način ishrane može uticati na nivo lipida u krvi i kardiovaskularni rizik, ali aterosklerotski plak nastaje unutar zida arterije kroz složeno međusobno delovanje lipoproteina, zapaljenskih procesa, ćelija imunskog sistema, ćelija krvnih sudova i drugih faktora.
Može li ateroskleroza postojati bez simptoma?
Da. Rana, pa čak i umereno uznapredovala ateroskleroza može postojati bez primetnih simptoma. Neke osobe saznaju da imaju aterosklerozu tek nakon pojave kardiovaskularne komplikacije ili tokom dijagnostičkih pregleda.
Može li se ateroskleroza razviti kod mladih ljudi?
Rane aterosklerotske promene mogu početi mnogo ranije u životu nego što većina ljudi pretpostavlja. Kliničke komplikacije su znatno češće u kasnijem životnom dobu, ali dugotrajna izloženost faktorima kardiovaskularnog rizika utiče na napredovanje bolesti.
Može li aterosklerotski plak potpuno nestati?
Ateroskleroza se može lečiti, a intenzivna kontrola faktora rizika može usporiti njeno napredovanje, stabilizovati plakove i, u određenim okolnostima, dovesti do delimičnog smanjenja količine plaka. Glavni cilj lečenja je smanjenje rizika od srčanog udara, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih komplikacija.
Zašto i mali plak može izazvati srčani udar?
Težina akutnog događaja ne zavisi samo od toga koliko je arterija prethodno bila sužena. Ako dođe do oštećenja ili pucanja nestabilnog plaka, brzo stvaranje tromba može iznenada blokirati protok krvi.
Zaključak
Ateroskleroza je spor proces koji može početi mnogo pre pojave prvih simptoma.
Počinje promenama unutar zida arterije. Aterogene lipoproteinske čestice se zadržavaju u njemu, zapaljenski proces privlači ćelije imunskog sistema, penaste ćelije se nakupljaju, a masna pruga se postepeno može razviti u zreli aterosklerotski plak.
Neki plakovi postepeno ograničavaju protok krvi.
Drugi mogu postati nestabilni i pući, pokrećući stvaranje krvnog ugruška koji može iznenada blokirati arteriju.
Zbog toga prevencija ateroskleroze ne podrazumeva samo sprečavanje „začepljenja arterija“. Cilj je očuvanje zdravlja celokupnog kardiovaskularnog sistema tokom čitavog života.
Ovaj članak je namenjen isključivo u edukativne svrhe i ne predstavlja zamenu za stručni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje.
2 коментара
Коментари су затворени.