Može li apneja u snu da ošteti vaše srce?

Veza između apneje u snu i zdravlja srca važnija je nego što mnogi ljudi misle. Apneja u snu se često povezuje sa glasnim hrkanjem, lošim kvalitetom sna i umorom tokom dana, ali njene posledice mogu biti mnogo šire.

Kod opstruktivne apneje u snu (OSA), gornji disajni putevi se tokom spavanja više puta sužavaju ili potpuno zatvaraju. Disanje može privremeno prestati ili biti značajno smanjeno, nivo kiseonika u krvi može pasti, a mozak nakratko aktivira organizam kako bi ponovo uspostavio normalan protok vazduha. Kod osoba sa umerenom ili teškom OSA, ovaj ciklus može se ponavljati mnogo puta tokom noći.

Svaka takva epizoda privremeno opterećuje kardiovaskularni sistem. Vremenom, ponavljani padovi nivoa kiseonika, pojačana aktivnost simpatičkog nervnog sistema, promene krvnog pritiska i velike promene pritiska unutar grudnog koša mogu doprineti povećanom opterećenju srca i krvnih sudova.

Opstruktivna apneja u snu povezuje se sa povišenim krvnim pritiskom, atrijalnom fibrilacijom i drugim aritmijama, koronarnom bolešću srca, srčanom insuficijencijom, moždanim udarom i povećanim kardiovaskularnim rizikom.

Dakle, može li apneja u snu da ošteti vaše srce?

Ova povezanost je složena, ali nelečena opstruktivna apneja u snu može stvoriti uslove koji iznova opterećuju srce i krvne sudove — naročito kada su prisutni i drugi faktori kardiovaskularnog rizika.

Da bismo bolje razumeli vezu između apneje u snu i zdravlja srca, korisno je pogledati šta se dešava tokom jedne epizode opstruktivne apneje.

Tokom normalnog spavanja, vazduh se slobodno kreće kroz gornje disajne puteve. Kod opstruktivne apneje u snu, disajni put se sužava ili zatvara, iako disajni mišići i dalje pokušavaju da omoguće disanje.

Tipičan sled događaja može izgledati ovako:

Opstrukcija gornjih disajnih puteva → smanjen ili potpuno prekinut protok vazduha → pad nivoa kiseonika u krvi → pojačan napor pri disanju → kratkotrajno buđenje mozga → ponovno otvaranje disajnog puta → nastavak disanja

Kod osoba sa izraženom OSA, ovaj obrazac može se ponavljati tokom čitave noći.

Umesto dugotrajnog perioda odmora kardiovaskularnog sistema tokom spavanja, organizam je više puta izložen epizodama smanjenog nivoa kiseonika u krvi, kratkotrajnim buđenjima, aktivaciji simpatičkog nervnog sistema i promenama pritiska.

Tokom meseci i godina, ova ponavljana fiziološka opterećenja mogu doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti.

Apneja u snu je takođe snažno povezana sa srčanim aritmijama, naročito sa atrijalnom fibrilacijom.

Tokom jedne epizode apneje, gotovo istovremeno dolazi do nekoliko promena:

• nivo kiseonika oscilira,
• nivo ugljen-dioksida može porasti,
• aktivnost simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema može se brzo menjati,
• dolazi do promena pritiska unutar grudnog koša,
• srce je izloženo ponavljanom mehaničkom i električnom opterećenju.

Ove promene mogu stvoriti uslove koji kod osetljivih osoba pogoduju nastanku abnormalne električne aktivnosti srca.

Atrijalna fibrilacija (AF) jedna je od najviše proučavanih aritmija u vezi sa OSA.

AF nastaje kada električna aktivnost u gornjim srčanim šupljinama — pretkomorama — postane neorganizovana, što dovodi do nepravilnog srčanog ritma.

Opstruktivna apneja u snu česta je kod osoba sa AF, a ova dva stanja dele nekoliko faktora rizika, uključujući gojaznost, hipertenziju, starije životno doba i metaboličke bolesti.

Apneja u snu može dodatno doprineti fiziološkom opterećenju koje podstiče strukturne i električne promene u pretkomorama.

To ne znači da će svaka osoba sa apnejom u snu razviti atrijalnu fibrilaciju, niti da je OSA jedini uzrok AF. OSA se smatra važnim faktorom kardiovaskularnog rizika i čestim pratećim stanjem.

Još jedan važan aspekt jeste moguća povezanost apneje u snu sa bolestima arterija koje snabdevaju srce krvlju.

Ponavljane epizode pada nivoa kiseonika i njegovog ponovnog povećanja mogu podstaći oksidativni stres i zapaljenske procese. Apneja u snu povezuje se i sa poremećajem funkcije endotela, aktivacijom simpatičkog nervnog sistema, hipertenzijom i metaboličkim poremećajima.

Zajedno, ovi procesi mogu stvoriti uslove koji pogoduju razvoju bolesti krvnih sudova.

Ateroskleroza se razvija kada aterogeni lipoproteini i zapaljenski procesi doprinose stvaranju plakova unutar zidova arterija. Kako plakovi rastu ili postaju nestabilni, protok krvi kroz zahvaćene arterije može biti smanjen.

Kada ateroskleroza zahvati koronarne arterije, nastaje koronarna bolest srca (CAD).

Na povezanost između apneje u snu i zdravlja srca utiču brojni faktori, uključujući težinu OSA i prisustvo drugih faktora kardiovaskularnog rizika.

Apneju u snu ne treba posmatrati kao jedini uzrok ateroskleroze. Kardiovaskularne bolesti nastaju usled međusobnog delovanja brojnih faktora, uključujući nivo holesterola, pušenje, krvni pritisak, dijabetes, genetiku, životno doba, fizičku aktivnost i druge faktore.

Opstruktivna apneja u snu povezuje se sa koronarnom bolešću srca i nepovoljnim kardiovaskularnim ishodima, ali veza između OSA i srčanog udara nije toliko jednostavna da se može reći da apneja u snu direktno izaziva infarkt miokarda.

Srčani udar najčešće nastaje kada dođe do oštećenja ili pucanja aterosklerotskog plaka u koronarnoj arteriji, nakon čega se formira krvni ugrušak koji naglo smanjuje ili potpuno prekida dotok krvi do dela srčanog mišića.

Apneja u snu može indirektno doprineti povećanju kardiovaskularnog rizika kroz nekoliko mehanizama, uključujući:

povremeni pad nivoa kiseonika → aktivacija simpatičkog nervnog sistema → povišen krvni pritisak → oksidativni stres i zapaljenje → poremećaj funkcije krvnih sudova

Ovi efekti deluju zajedno sa tradicionalnim faktorima kardiovaskularnog rizika.

Zbog toga kardiovaskularni rizik treba procenjivati u celini, umesto fokusiranja samo na jedno stanje.

Veza između poremećaja disanja tokom spavanja i srčane insuficijencije posebno je važna — i može delovati u oba smera.

Opstruktivna apneja u snu može izlagati srce ponavljanim promenama krvnog pritiska, nivoa kiseonika, aktivnosti simpatičkog nervnog sistema i pritiska unutar grudnog koša.

Opstruktivna apneja u snu može izlagati srce ponavljanim promenama krvnog pritiska, nivoa kiseonika, aktivnosti simpatičkog nervnog sistema i pritiska unutar grudnog koša.

Vremenom, ova opterećenja mogu biti posebno značajna kod osoba koje već imaju oslabljenu funkciju srca.

Međutim, srčana insuficijencija povezuje se i sa drugim oblikom poremećaja disanja tokom spavanja koji se naziva centralna apneja u snu (CSA).

Za razliku od OSA, kod koje se protok vazduha prekida zbog fizičke opstrukcije gornjih disajnih puteva, centralna apneja u snu nastaje kada se signal za disanje iz centralnog nervnog sistema privremeno smanji ili izostane.

Zbog toga poremećaji disanja tokom spavanja kod osobe sa srčanom insuficijencijom zahtevaju odgovarajuću medicinsku procenu i ne treba pretpostaviti da je svaka apneja opstruktivna.

Kardiovaskularni efekti apneje u snu nisu ograničeni samo na srce.

OSA se takođe povezuje sa povećanim rizikom od moždanog udara.

Tome može doprineti nekoliko mehanizama, uključujući hipertenziju, poremećaj funkcije krvnih sudova, metaboličke poremećaje, zapaljenske procese i povezanost između OSA i atrijalne fibrilacije.

Sama atrijalna fibrilacija predstavlja važan faktor rizika za ishemijski moždani udar, jer se krv može zadržavati u određenim delovima pretkomora, što omogućava stvaranje krvnog ugruška koji zatim može dospeti do mozga.

I ovde je važno naglasiti da povezanost ne znači da će svaka osoba sa OSA doživeti moždani udar. Individualni rizik zavisi od brojnih faktora.

Kod ovog pitanja važno je napraviti jasnu razliku između povezanosti i direktne uzročno-posledične veze.

Iznenadni srčani zastoj nastaje kada srce iznenada više nije u stanju da održava efikasnu cirkulaciju krvi, najčešće zbog ozbiljnog poremećaja srčanog ritma, kao što su ventrikularna fibrilacija ili ventrikularna tahikardija.

Opstruktivna apneja u snu povezuje se sa aritmijama i kardiovaskularnim bolestima, a fiziološko opterećenje tokom noći može biti posebno značajno kod osoba koje već imaju postojeću bolest srca.

Međutim, ne bi bilo tačno reći da apneja u snu neizbežno ili direktno izaziva iznenadni srčani zastoj.

Zbog toga osobe sa izraženom apnejom u snu i poznatom kardiovaskularnom bolešću treba da imaju odgovarajuću medicinsku procenu i lečenje oba stanja.

Lečenje opstruktivne apneje u snu ima jasne koristi, ali njegov uticaj na zaštitu kardiovaskularnog sistema treba pažljivo tumačiti.

Kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima (CPAP) predstavlja standardnu terapiju za mnoge osobe sa umerenom do teškom OSA. CPAP terapija pomaže da disajni putevi ostanu otvoreni tokom spavanja, čime se smanjuju ponavljani padovi nivoa kiseonika i noćno opterećenje kardiovaskularnog sistema, uz istovremeno održavanje stabilnijeg disanja i rada srca.

Efikasna CPAP terapija može smanjiti broj epizoda opstrukcije disajnih puteva i ublažiti simptome kao što su hrkanje i izražena dnevna pospanost. Takođe može dovesti do umerenog poboljšanja krvnog pritiska, naročito kod određenih pacijenata sa hipertenzijom.

Međutim, ne treba tvrditi da je dokazano da CPAP sprečava svaki srčani udar, moždani udar ili drugi veliki kardiovaskularni događaj.

Velika randomizovana klinička ispitivanja kod osoba sa već postojećim kardiovaskularnim bolestima nisu dosledno pokazala da CPAP terapija sama po sebi smanjuje učestalost velikih kardiovaskularnih događaja.

Lečenje apneje u snu treba prilagoditi svakom pacijentu i može uključivati:

• CPAP ili druge oblike terapije pozitivnim pritiskom u disajnim putevima,
• kontrolu telesne mase kada je to potrebno,
• redovnu fizičku aktivnost,
• izbegavanje prekomerne konzumacije alkohola, naročito pre spavanja,
• pozicionu terapiju kod odabranih pacijenata,
• oralne aparate u odgovarajućim slučajevima,
• procenu anatomije gornjih disajnih puteva kada je indikovana,
• kontrolu i lečenje prateće hipertenzije, dijabetesa, poremećaja nivoa holesterola i drugih faktora kardiovaskularnog rizika.

Cilj je lečiti apneju u snu, ali istovremeno voditi računa o celokupnom kardiovaskularnom zdravlju osobe.

Apneja u snu često ostaje neprepoznata i nedijagnostikovana.

Medicinska procena može biti potrebna ako vi ili osoba koja spava pored vas primetite:

• glasno i uporno hrkanje,
• ponavljane prekide disanja tokom spavanja,
• naglo hvatanje vazduha ili gušenje tokom spavanja,
• izraženu dnevnu pospanost,
• jutarnje glavobolje,
• poteškoće sa koncentracijom,
• osećaj neispavanosti uprkos spavanju.

Procena je posebno važna kada se ovi simptomi javljaju zajedno sa kardiovaskularnim stanjima kao što su rezistentna hipertenzija, ponavljana atrijalna fibrilacija, koronarna bolest srca, srčana insuficijencija ili prethodni moždani udar.

Studija spavanja može pomoći da se utvrdi da li je apneja u snu prisutna i koliko je izražena.

Za detaljno objašnjenje različitih vrsta apneje u snu, simptoma, dijagnostike, studije spavanja, AHI indeksa, CPAP terapije i drugih mogućnosti lečenja, pročitajte naš vodič o apneji u snu