Apneja u snu je čest poremećaj spavanja kod kojeg se disanje tokom sna više puta prekida ili postaje znatno slabije. Ovi prekidi mogu se javljati mnogo puta tokom noći, ponekad bez toga da je osoba toga svesna.
Iako se ovaj poremećaj spavanja često povezuje sa glasnim hrkanjem, on predstavlja mnogo više od običnog problema sa spavanjem. Ponavljani prekidi disanja mogu smanjiti nivo kiseonika u krvi i više puta narušavati normalan san. Vremenom, nelečena apneja u snu može uticati na budnost tokom dana, koncentraciju, kardiovaskularno zdravlje i ukupni kvalitet života.
Šta je apneja u snu?
Reč apneja označava privremeni prekid disanja.
Prema Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv (NHLBI), apneja u snu je često stanje kod kojeg se disanje tokom sna više puta prekida i ponovo uspostavlja
Tokom normalnog sna, mišići oko gornjih disajnih puteva se opuštaju, ali disajni putevi uglavnom ostaju dovoljno otvoreni da vazduh može da stigne do pluća.
Kod apneje u snu disanje se može potpuno prekinuti ili značajno smanjiti. Mozak registruje ovu promenu i pokreće odgovor kojim pokušava da ponovo uspostavi normalno disanje. To može izazvati kratkotrajna buđenja ili promene u snu kojih se osoba sledećeg jutra možda neće sećati.
Ove epizode mogu se ponavljati mnogo puta tokom noći.
Zbog toga osoba može provesti dovoljno vremena u krevetu, a ipak se probuditi umorna i neodmorena.
Šta uzrokuje apneju u snu?
Postoji nekoliko vrsta apneje u snu. Najčešća je opstruktivna apneja u snu (OSA).
Opstruktivna apneja u snu (OSA)
Opstruktivna apneja u snu nastaje kada se gornji disajni putevi tokom sna delimično ili potpuno zatvore.
Kada zaspimo, mišići koji pomažu u održavanju disajnih puteva otvorenim prirodno se opuštaju. Kod nekih osoba tkiva u predelu ždrela mogu dovoljno suziti disajni put da ometaju normalan protok vazduha.
Mozak nastavlja da šalje signale za disanje, ali vazduh ne može normalno da prolazi kroz sužene disajne puteve.
Na kraju, mozak registruje problem i pokreće odgovor koji pomaže ponovnom otvaranju disajnih puteva. Disanje se zatim ponovo uspostavlja.
Ovaj ciklus može se ponavljati mnogo puta tokom noći.
Centralna apneja u snu (CSA)
Centralna apneja u snu (CSA) razlikuje se od opstruktivne apneje u snu.
Kod CSA disajni putevi ne moraju biti blokirani. Umesto toga, mozak privremeno ne šalje odgovarajuće signale mišićima odgovornim za disanje.
CSA je ređa i može biti povezana sa određenim zdravstvenim stanjima, lekovima ili drugim faktorima.
Kod nekih osoba može postojati i kombinacija opstruktivne i centralne apneje u snu.
Ko ima povećan rizik od apneje u snu?
Poremećaji disanja tokom sna mogu se javiti kod osoba različitog uzrasta i telesne građe. Međutim, određeni faktori mogu povećati verovatnoću razvoja ovog stanja.
Faktori rizika mogu uključivati:
- prekomernu telesnu težinu
- anatomski uže gornje disajne puteve
- uvećane krajnike ili druge anatomske karakteristike
- porodičnu anamnezu apneje u snu
- Starije životno doba
- određena zdravstvena stanja
- konzumiranje alkohola, naročito neposredno pre spavanja
- pušenje
- određene lekove
- spavanje na leđima
Važno je razumeti da nisu sve osobe sa apnejom u snu gojazne ili imaju prekomernu telesnu težinu. Anatomija, genetika, godine i drugi faktori takođe mogu imati važnu ulogu.
Apneja u snu može se javiti i kod dece, naročito kada uvećani krajnici ili adenoidi ometaju disanje tokom sna.
Simptomi apneje u snu
Apneja u snu može izazvati simptome tokom noći, ali i tokom dana.
Simptomi tokom noći
Česti znaci tokom noći uključuju:
- glasno ili uporno hrkanje
- prekide disanja koje primeti druga osoba
- hvatanje vazduha, gušenje ili naglo bučno disanje tokom sna
- nemiran san
- česta buđenja
- suva usta nakon buđenja
- noćno znojenje
- često mokrenje tokom noći
Simptomi tokom dana
Pošto apneja u snu može više puta narušavati normalan san, mogu se javiti:
- prekomerna dnevna pospanost
- umor
- poteškoće sa koncentracijom
- problemi sa pamćenjem
- razdražljivost ili promene raspoloženja
- jutarnje glavobolje
- smanjena budnost
- osećaj neodmorenosti nakon spavanja
Jedan od važnih znakova upozorenja je izražena pospanost tokom dana uprkos tome što osoba provodi dovoljno vremena spavajući.
Zašto je apneja u snu problem?
Kvalitetan san omogućava organizmu i mozgu da se oporave.
Ponavljani prekidi disanja mogu ometati normalan, okrepljujući san. Tokom prekida disanja nivo kiseonika može opasti, a organizam može aktivirati stresne reakcije koje pomažu u ponovnom uspostavljanju normalnog disanja. Ponavljani padovi nivoa kiseonika mogu dodatno opteretiti kardiovaskularni sistem i uticati na efikasnost kojom krv cirkuliše kroz telo.
Ako se ovo ponavlja tokom dužeg perioda, nelečena apneja u snu može doprineti razvoju zdravstvenih problema.
OSA je povezana sa stanjima kao što su povišen krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, poremećaji srčanog ritma i poremećena regulacija glukoze u krvi.
Apneja u snu može uticati i na bezbednost u svakodnevnom životu.
Prekomerna dnevna pospanost može otežati održavanje pažnje tokom vožnje, učenja, rada ili obavljanja drugih aktivnosti koje zahtevaju dugotrajnu koncentraciju.
Zbog toga apneju u snu ne treba jednostavno smatrati „lošim snom“ ili običnim hrkanjem.
Kako se dijagnostikuje apneja u snu?
Ako postoji sumnja na apneju u snu, zdravstveni radnik će obično proceniti simptome, navike spavanja, medicinsku anamnezu i faktore rizika.
Nakon toga može biti preporučena studija spavanja.
Studija spavanja
Polisomnografija, poznata i kao studija spavanja, prati više telesnih funkcija dok osoba spava.
U zavisnosti od vrste ispitivanja, mogu se pratiti:
- disanje
- nivo kiseonika u krvi
- srčana aktivnost
- moždana aktivnost
- pokreti tela
- obrasci spavanja
Kod nekih odraslih osoba kod kojih postoji sumnja na OSA može biti odgovarajući kućni test za apneju u snu, koji koristi jednostavniji skup merenja.
Rezultati pomažu da se utvrdi da li apneja u snu postoji i koliko je izražena.
Jedna od često korišćenih vrednosti je apneja-hipopneja indeks (AHI). On predstavlja prosečan broj epizoda apneje i hipopneje tokom jednog sata spavanja.
Rezultate studije spavanja treba da tumači zdravstveni radnik zajedno sa simptomima i ukupnim zdravstvenim stanjem osobe.
Kako se leči apneja u snu?
Lečenje zavisi od vrste i težine apneje u snu, njenog osnovnog uzroka i individualnih karakteristika osobe.
Promene životnih navika
Kod nekih osoba promene životnih navika mogu ublažiti simptome apneje u snu.
One mogu uključivati:
- održavanje zdrave telesne težine kada je to potrebno
- redovnu fizičku aktivnost
- izbegavanje alkohola neposredno pre spavanja
- prestanak pušenja
- održavanje redovnog rasporeda spavanja
- spavanje na boku umesto na leđima u određenim slučajevima
Promene životnih navika mogu se u odabranim slučajevima preporučiti samostalno ili u kombinaciji sa drugim oblicima lečenja.
CPAP terapija
Kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima (CPAP) jedan je od najčešće korišćenih i najbolje proučenih tretmana za OSA.
CPAP uređaj preko maske koja se nosi tokom spavanja obezbeđuje kontinuirani protok vazduha pod pritiskom. Taj pritisak pomaže da gornji disajni putevi ostanu otvoreni i sprečava njihovo zatvaranje.
Kod osoba kojima je CPAP potreban, njegova redovna upotreba može poboljšati kvalitet sna i smanjiti broj prekida disanja.
Nekim osobama nošenje maske u početku može biti neprijatno, ali različite vrste maski i prilagođavanje podešavanja uređaja mogu poboljšati udobnost.
Oralni aparati
Nekim osobama sa opstruktivnom apnejom u snu mogu pomoći oralni aparati.
Ovi uređaji se nose tokom spavanja i mogu pomoći u održavanju disajnih puteva otvorenim pomeranjem donje vilice ili jezika u povoljniji položaj.
Njih bi trebalo da prilagođavaju i prate odgovarajuće obučeni zdravstveni ili stomatološki stručnjaci.
Poziciona terapija
Kod osoba kod kojih je apneja u snu izraženija tokom spavanja na leđima, poziciona terapija može biti korisna.
Cilj je podsticanje položaja tokom spavanja koji smanjuje opstrukciju disajnih puteva.
Hirurško lečenje
U odabranim slučajevima može se razmotriti hirurško lečenje kada anatomski faktori značajno doprinose opstrukciji disajnih puteva ili kada drugi oblici lečenja nisu odgovarajući ili efikasni.
Vrsta zahvata zavisi od anatomskih karakteristika osobe i uzroka opstrukcije disajnih puteva.
Lečenje osnovnog uzroka
Centralna apneja u snu zahteva drugačiji pristup jer je povezana sa kontrolom disanja u mozgu, a ne samo sa opstrukcijom disajnih puteva.
Lečenje može uključivati terapiju osnovnog zdravstvenog stanja, procenu lekova koje osoba koristi ili primenu specijalizovane respiratorne podrške kada je to potrebno.
Može li se apneja u snu sprečiti?
Nije moguće sprečiti svaki slučaj apneje u snu.
Na neke faktore rizika, kao što su anatomija, genetika i godine, nije moguće uticati. Međutim, održavanje zdravog načina života, izbegavanje pušenja, ograničavanje alkohola, redovna fizička aktivnost i odgovarajuće lečenje drugih zdravstvenih stanja mogu pomoći u smanjenju rizika ili ublažavanju simptoma.
Ako osoba redovno glasno hrče, budi se hvatajući vazduh ili ima izraženu dnevnu pospanost, o tim simptomima bi trebalo razgovarati sa zdravstvenim radnikom.
Kada treba da se obratite lekaru?
Razgovarajte sa zdravstvenim radnikom ako vi ili osoba koja spava u vašoj blizini primetite:
- ponavljane prekide disanja tokom sna
- glasno i uporno hrkanje
- hvatanje vazduha ili gušenje tokom sna
- izraženu dnevnu pospanost
- jutarnje glavobolje
- poteškoće sa koncentracijom
- loš kvalitet sna uprkos dovoljnom vremenu provedenom u krevetu
Posebno važan znak upozorenja je kada druga osoba više puta primeti da tokom sna prestajete da dišete.
Zaključak
Apneja u snu je mnogo više od običnog hrkanja. To je poremećaj spavanja kod kojeg se disanje tokom sna više puta prekida ili značajno smanjuje.
Najčešći oblik, OSA, nastaje kada se gornji disajni putevi tokom sna zatvore ili suze. Centralna apneja u snu nastaje zbog poremećaja kontrole disanja u mozgu.
Česti znaci uključuju glasno hrkanje, prekide disanja koje primeti druga osoba, hvatanje vazduha tokom sna, jutarnje glavobolje, dnevnu pospanost i poteškoće sa koncentracijom.
Pošto nelečena apneja u snu može uticati i na kvalitet sna i na opšte zdravlje, važno je prepoznati znakove upozorenja. Na raspolaganju je više efikasnih mogućnosti lečenja, uključujući promene životnih navika, pozicionu terapiju, CPAP, oralne aparate i određene hirurške zahvate.
Ako sumnjate da vi ili neko koga poznajete imate apneju u snu, razgovarajte sa zdravstvenim radnikom kako biste utvrdili da li je potrebna dodatna procena ili studija spavanja.
Često postavljana pitanja
Da li je apneja u snu opasna?
Apneja u snu može biti ozbiljno stanje ako se ne leči. Ponavljani prekidi disanja i narušavanje sna mogu negativno uticati na kardiovaskularno zdravlje, budnost tokom dana i kvalitet života.
Možete li imati apneju u snu bez hrkanja?
Da. Iako je glasno hrkanje često kod opstruktivne apneje u snu (OSA), ne hrču primetno sve osobe koje imaju ovo stanje.
Mogu li mladi ljudi imati apneju u snu?
Da. Apneja u snu može se javiti kod dece, tinejdžera i mladih odraslih osoba. Uzroci i faktori rizika mogu se razlikovati u zavisnosti od uzrasta.
Može li se apneja u snu izlečiti?
Kod nekih osoba apneja u snu može se značajno ublažiti ili povući uklanjanjem faktora koji joj doprinose, dok je kod drugih potrebno dugotrajno lečenje. Odgovarajući pristup zavisi od vrste apneje i njenog osnovnog uzroka.
Da li je CPAP jedini način lečenja?
Ne. CPAP je važan oblik lečenja opstruktivne apneje u snu, ali druge mogućnosti uključuju promene životnih navika, pozicionu terapiju, oralne aparate i, u odabranim slučajevima, hirurško lečenje.
Medicinska napomena
Ovaj članak je namenjen isključivo u opšte edukativne i informativne svrhe. Ne predstavlja zamenu za stručni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Ako vi ili neka druga osoba imate hitno medicinsko stanje, odmah kontaktirajte lokalnu službu hitne medicinske pomoći.
Izvori
- National Heart, Lung, and Blood Institute (NHLBI). Sleep Apnea – Causes and Risk Factors. National Institutes of Health.
- National Heart, Lung, and Blood Institute (NHLBI). Sleep Apnea – Symptoms. National Institutes of Health.
- National Heart, Lung, and Blood Institute (NHLBI). Sleep Apnea – Treatment. National Institutes of Health.
- MedlinePlus. Sleep Apnea. U.S. National Library of Medicine.
- MedlinePlus Medical Encyclopedia. Obstructive Sleep Apnea – Adults. U.S. National Library of Medicine.
2 коментара
Коментари су затворени.