Za milione ljudi jutro počinje na isti način: probude se, posegnu za aparatom za kafu i popiju prvu šoljicu pre nego što popiju i jednu čašu vode.
Kafa se često opisuje kao diuretik, dok organizam tokom noći prirodno gubi vodu disanjem, znojenjem i stvaranjem urina. Istovremeno, poznato je da se srčani i moždani udari češće javljaju tokom jutarnjih sati.
Kada se ove činjenice povežu, može se nametnuti zabrinjavajuća pretpostavka: Da li ispijanje kafe pre vode dovodi do veće koncentracije krvi i povećava rizik od srčanog ili moždanog udara?
Stvarnost je složenija — i mnogo zanimljivija.
Kafa sadrži kofein, koji u određenim okolnostima može povećati stvaranje urina. Međutim, umereno konzumiranje kafe kod osoba koje je redovno piju obično ne izaziva značajnu dehidrataciju. Još važnije, čini se da je jutarnji porast učestalosti kardiovaskularnih događaja prvenstveno povezan sa cirkadijalnim ritmom organizma, jutarnjim porastom krvnog pritiska, aktivacijom simpatičkog nervnog sistema, aktivnošću trombocita i promenama u sposobnosti organizma da razgrađuje krvne ugruške.
Šta se onda zapravo dešava u vašem organizmu tokom prvih nekoliko sati nakon buđenja?
Vaš organizam je već satima bez unosa tečnosti
Tokom spavanja većina ljudi provede nekoliko sati bez unosa bilo kakve tečnosti.
To ne znači da organizam tokom noći postaje opasno dehidriran. Međutim, voda se i dalje gubi disanjem, mokrenjem i znojenjem.
Zbog toga se nivo hidriranosti nakon buđenja može donekle razlikovati od onog pre odlaska na spavanje, naročito nakon tople noći, pojačanog znojenja, bolesti, konzumiranja alkohola ili nedovoljnog unosa tečnosti tokom prethodnog dana.
Zbog toga se često preporučuje da se voda popije odmah nakon buđenja.
Za većinu zdravih ljudi, ispijanje vode ujutru predstavlja sasvim dobru naviku. Međutim, tvrdnja da se svi budimo sa opasno „gustom krvlju“ koju je potrebno razrediti vodom pre ispijanja kafe predstavlja previše pojednostavljeno objašnjenje ljudske fiziologije.
Da li je kafa zaista diuretik?
Da — ali ovu tvrdnju treba posmatrati u odgovarajućem kontekstu.
Kofein može imati diuretički efekat, što znači da privremeno može povećati stvaranje urina. Jačina ovog efekta delimično zavisi od količine unetog kofeina i od toga koliko je osoba naviknuta na njegovu upotrebu.
Istraživanja koja su upoređivala različite doze kofeina pokazala su da visoke doze mogu značajno povećati kratkotrajno stvaranje urina, dok niže doze mogu imati veoma mali uticaj na ravnotežu tečnosti u organizmu.
Kod osoba koje redovno piju kafu takođe se razvija određeni stepen tolerancije na efekte kofeina.
Što je najvažnije, sama kafa sadrži veliku količinu vode.
To znači da ispijanjem uobičajene šoljice kafe ne gubite jednostavno vodu iz organizma. Istovremeno sa kofeinom unosite i tečnost.
U kontrolisanoj studiji sprovedenoj kod osoba koje redovno piju kafu, umeren unos kafe doveo je do pokazatelja hidriranosti sličnih onima zabeleženim kada su učesnici pili vodu.
Dakle, iako kofein ima diuretička svojstva, tvrdnja da „kafa dehidrira organizam“ uglavnom predstavlja previše pojednostavljeno objašnjenje.
Da li kafa čini krv gušćom?
Ovo je još jedna česta tvrdnja koju je potrebno dodatno pojasniti.
Teška dehidratacija može smanjiti volumen krvne plazme i uticati na viskoznost krvi i funkcionisanje kardiovaskularnog sistema. Međutim, ne postoje pouzdani dokazi da ispijanje uobičajene šoljice kafe pre vode iznenada čini krv opasno gustom ili izaziva stvaranje krvnih ugrušaka kod zdrave osobe.
Ova razlika je važna.
Srčani i ishemijski moždani udari najčešće nastaju kao posledica složenih procesa bolesti koji se razvijaju tokom više godina.
Kod srčanog udara može doći do oštećenja ili pucanja aterosklerotskog plaka unutar koronarne arterije, što pokreće aktivaciju trombocita i stvaranje krvnog ugruška koji ograničava protok krvi do srčanog mišića.
Kod ishemijskog moždanog udara dolazi do prekida protoka krvi do dela mozga, često zbog tromba ili embolusa.
Hidriranost može uticati na cirkulaciju, ali se ovi događaji uglavnom ne mogu objasniti samo time da li je osoba popila čašu vode pre jutarnje kafe.
Ali srčani udari se zaista češće javljaju ujutru
Ovaj deo nije mit.
Kardiovaskularni događaji pokazuju cirkadijalni obrazac, pri čemu je poznato da se učestalost infarkta miokarda i moždanog udara povećava tokom jutarnjih sati.
Čini se da je razlog tome istovremena aktivacija nekoliko fizioloških sistema.
Kada se probudite, vaš kardiovaskularni sistem prelazi iz relativno mirnog stanja tokom spavanja u stanje dnevne aktivnosti.
Kada se probudite, vaš kardiovaskularni sistem prelazi iz relativno mirnog stanja tokom spavanja u stanje dnevne aktivnosti.
Kod većine ljudi ove promene su normalne.
Međutim, kod osoba sa nestabilnim aterosklerotskim plakovima ili značajnom kardiovaskularnom bolešću, jutarnji prelazak iz sna u budno stanje može predstavljati zahtevniji period za kardiovaskularni sistem.
Jutarnji porast krvnog pritiska
Krvni pritisak se tokom spavanja normalno snižava, a zatim počinje da raste približno u vreme buđenja.
Ova pojava se često naziva jutarnji porast krvnog pritiska.
Simpatički nervni sistem postaje aktivniji, krvni sudovi se snažnije sužavaju, a srce počinje da odgovara na fizičke zahteve ustajanja, hodanja, rada, vežbanja i početka dnevnih aktivnosti.
Zamislite arteriju u kojoj se nalazi nestabilan aterosklerotski plak.
Plak se možda neprimetno razvijao tokom mnogo godina. Povećano mehaničko opterećenje zida arterije samo je jedan deo mnogo složenijeg biološkog procesa, ali promene krvnog pritiska, tonusa krvnih sudova, zapaljenskih procesa i tromboze mogu doprineti stvaranju uslova u kojima dolazi do akutnog kardiovaskularnog događaja.
Jutro zato predstavlja period značajnih promena u radu kardiovaskularnog sistema.
I sistem zgrušavanja krvi ima svoj biološki sat
Možda se najzanimljiviji deo ove priče odvija u samoj krvi.
Sistemi odgovorni za stvaranje i razgradnju krvnih ugrušaka nisu podjednako aktivni tokom celog dana.
Istraživanja cirkadijalnih promena u hemostazi pokazuju da aktivnost trombocita, procesi koagulacije i fibrinoliza variraju u zavisnosti od doba dana.
Trombociti su sitni sastavni delovi krvi koji pomažu u zaustavljanju krvarenja stvaranjem čepa na mestu oštećenja krvnog suda. Neophodni su za normalno funkcionisanje organizma, ali prekomerna aktivacija trombocita takođe ima važnu ulogu u nastanku arterijske tromboze.
Istovremeno, organizam poseduje zaštitni sistem koji se naziva fibrinoliza, a koji pomaže u razgradnji krvnih ugrušaka.
Pojednostavljeno rečeno, tokom ranih jutarnjih sati privremeno mogu nastati uslovi koji nešto više pogoduju stvaranju krvnih ugrušaka, a manje njihovoj razgradnji.
To pomaže da se objasni zašto se kardiovaskularni događaji ne javljaju potpuno nasumično tokom dana.
Kakvu ulogu onda ima jutarnja kafa?
Kafa se konzumira u trenutku kada se u organizmu već odvijaju brojne fiziološke promene.
Kofein stimuliše centralni nervni sistem i može privremeno uticati na određene kardiovaskularne parametre, poput krvnog pritiska, naročito kod osoba koje nisu naviknute na njegov redovan unos. To ne znači da jutarnja kafa izaziva srčani udar.
Važno je razlikovati kratkotrajni fiziološki efekat od dugoročnog kardiovaskularnog rizika. Privremena promena krvnog pritiska nakon unosa kofeina ne znači automatski i povećanu verovatnoću nastanka srčanog udara.
Kafa pre vode: Opasna navika ili internet mit?
Za uglavnom zdravu odraslu osobu koja je naviknuta na kofein, ispijanje uobičajene šoljice kafe pre vode nije poznato kao značajan rizik za kardiovaskularno zdravlje.
Trenutno ne postoje uverljivi dokazi da upravo redosled —
buđenje → kafa → voda, umesto — buđenje → voda → kafa
određuje da li će osoba doživeti srčani ili moždani udar.
Jutarnji porast učestalosti kardiovaskularnih događaja je stvaran.
Tvrdnja da je kafa pre vode njegov glavni uzrok — nije.
Ova razlika je važna jer usmeravanje pažnje na jednu čašu vode može skrenuti pažnju sa faktora kardiovaskularnog rizika za koje postoje mnogo čvršći naučni dokazi.
Šta je zaista važno za kardiovaskularni rizik?
Dugoročno zdravlje kardiovaskularnog sistema mnogo više zavisi od dobro utvrđenih faktora kao što su hipertenzija, pušenje, poremećene vrednosti holesterola, dijabetes, gojaznost, fizička neaktivnost, životno doba, genetika, poremećaji spavanja i postojeća aterosklerotska bolest.
Kod osoba koje već imaju kardiovaskularnu bolest ili loše kontrolisanu hipertenziju, individualna reakcija na kofein takođe može zahtevati veću pažnju.
Voda je neophodna za normalno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema i bubrega, a održavanje odgovarajuće hidriranosti tokom dana je važno.
Međutim, nema razloga da jutarnju kafu posmatramo kao nešto što iznenada pretvara normalnu krv u opasno „gustu“ krv sklonu stvaranju ugrušaka.
Da li treba da popijete vodu pre jutarnje kafe?
Naravno da možete.
Nakon nekoliko sati bez unosa tečnosti, čaša vode predstavlja jednostavan način da počnete da nadoknađujete tečnost izgubljenu tokom noći.
Međutim, na to treba gledati kao na zdravu naviku održavanja hidriranosti — a ne kao na hitnu meru za sprečavanje kardiovaskularnih događaja.
Za većinu ljudi mnogo je važnija šira slika: održavanje odgovarajuće hidriranosti tokom dana, kontrola krvnog pritiska, redovna fizička aktivnost, izbegavanje pušenja, održavanje zdravih metaboličkih parametara, dovoljno sna i kontrola faktora kardiovaskularnog rizika kada su prisutni.
A ako uživate u jutarnjoj kafi?
Trenutni dokazi ne ukazuju na to da treba da se plašite svoje šoljice kafe samo zato što prethodno niste popili vodu.
Zaključak
Srčani i moždani udari zaista pokazuju zanimljivu povezanost sa unutrašnjim biološkim satom organizma.
Tokom jutarnjih sati istovremeno dolazi do nekoliko promena: povećava se aktivnost simpatičkog nervnog sistema, raste krvni pritisak, menja se tonus krvnih sudova, trombociti postaju reaktivniji, a ravnoteža između stvaranja i razgradnje krvnih ugrušaka se menja.
Kod osoba sa postojećom kardiovaskularnom bolešću, ovi procesi mogu doprineti periodu povećane podložnosti kardiovaskularnim događajima.
Kafa je, s druge strane, mnogo složenija nego što sugeriše njena reputacija „napitka koji dehidrira“. Kofein može povećati stvaranje urina, naročito u većim dozama, ali umeren unos kafe kod osoba koje je redovno piju ne mora dovesti do dehidratacije.
Zato nas naučni dokazi dovode do mnogo zanimljivijeg zaključka od popularnog mita:
Jutarnji porast kardiovaskularnog rizika je stvaran. Međutim, trenutni dokazi ne podržavaju tvrdnju da je ispijanje kafe pre vode njegov uzrok.
Čaša vode nakon buđenja je dobra navika.
Ali zaštita srca i mozga zahteva mnogo više od odluke o tome koje ćete piće prvo popiti.
Često postavljana pitanja
Da li kafa dehidrira organizam?
Umeren unos kafe uglavnom ne izaziva značajnu dehidrataciju kod osoba koje je redovno piju. Visoke doze kofeina mogu imati izraženiji diuretički efekat.
Da li je loše piti kafu pre vode ujutru?
Za većinu zdravih ljudi ne postoje čvrsti dokazi da ispijanje kafe pre vode značajno povećava kardiovaskularni rizik.
Zašto su srčani udari češći ujutru?
Jutarnji period povezan je sa povećanom aktivnošću simpatičkog nervnog sistema, porastom krvnog pritiska i tonusa krvnih sudova, većom reaktivnošću trombocita i cirkadijalnim promenama u fibrinolizi i koagulaciji.
Može li jutarnja kafa izazvati srčani udar?
Uobičajena šoljica kafe generalno se ne može smatrati direktnim uzrokom srčanog udara. Individualne reakcije na kofein se razlikuju, naročito kada je reč o kratkotrajnom uticaju na krvni pritisak.
Da li treba da popijem vodu pre kafe?
Ispijanje vode nakon buđenja predstavlja dobar način da se nadoknadi deo tečnosti izgubljene tokom noći, ali ne postoje pouzdani dokazi da se voda mora popiti pre kafe kako bi se sprečio srčani ili moždani udar.
Izvori
- Killer SC, Blannin AK, Jeukendrup AE. No Evidence of Dehydration with Moderate Daily Coffee Intake: A Counterbalanced Cross-Over Study in a Free-Living Population.
- Seal AD, Bardis CN, Gavrieli A, et al. Coffee with High but Not Low Caffeine Content Augments Fluid and Electrolyte Excretion at Rest.
- Circadian Clock Regulation of Hemostasis: A Systematic Review of Molecular Pathways. Research and Practice in Thrombosis and Haemostasis.
- Impact of the Circadian Clock on Fibrinolysis and Coagulation in Healthy Individuals and Cardiovascular Patients. Thrombosis Research.
- Ungvari Z, Kunutsor SK. Coffee Consumption and Cardiometabolic Health: A Comprehensive Review of the Evidence.
