Zašto se mladi sportisti iznenada sruše i preminu?

kod sportista predstavlja jedno od najozbiljnijih hitnih medicinskih stanja u sportu. Kada se mlad, naizgled zdrav sportista iznenada sruši tokom utakmice, takav događaj može biti šokantan za saigrače, gledaoce i sve koji ga posmatraju. Iako su ovakvi događaji relativno retki, razumevanje razloga zbog kojih nastaju ključno je za brzo prepoznavanje srčanog zastoja i pravovremenu reakciju.

Jedna od prvih pretpostavki često je da je sportista doživeo srčani udar. Međutim, srčani udar i iznenadni srčani zastoj nisu isto stanje.

U mnogim slučajevima iznenadni kolaps nastaje zbog naglog električnog ili mehaničkog poremećaja rada srca koji onemogućava održavanje efikasne cirkulacije. Jedan od najopasnijih srčanih ritmova povezanih sa srčanim zastojem je ventrikularna fibrilacija (VF), haotičan električni ritam pri kojem se komore više ne kontrahuju koordinisano.

Kod osobe koja doživi srčani zastoj svaka sekunda je važna. Brzo prepoznavanje, kardiopulmonalna reanimacija (KPR) i rana defibrilacija mogu napraviti razliku između života i smrti.

Srce je mišićna pumpa koja održava protok krvi kroz plućnu i sistemsku cirkulaciju.

Da bi ovaj proces funkcionisao efikasno, srce mora da se kontrahuje u precizno usklađenom redosledu. Ta koordinacija zavisi od električnog provodnog sistema srca.

Normalan srčani impuls obično nastaje u sinoatrijalnom (SA) čvoru, prirodnom pejsmejkeru srca. Električni impulsi zatim se šire kroz pretkomore i provodni sistem komora, omogućavajući koordinisanu kontrakciju srčanog mišića.

Srčana frekvencija se menja u skladu sa potrebama organizma. Fizička aktivnost, stres, temperatura, hormoni i drugi faktori mogu uticati na brzinu rada srca.

Ventrikularna fibrilacija je životno ugrožavajuća srčana aritmija kod koje električna aktivnost komora postaje haotična i neorganizovana.

Umesto koordinisanih kontrakcija kojima se krv izbacuje iz srca, u mišiću komora nastaje neefikasna električna aktivnost. Kao rezultat toga, srce više ne može da održava odgovarajuću cirkulaciju.

Protok krvi do mozga i drugih vitalnih organa naglo opada. Pošto je mozak izuzetno osetljiv na prekid dopremanja kiseonika, osoba obično veoma brzo prestaje da reaguje.

To objašnjava zašto osoba koja je samo nekoliko trenutaka ranije delovala potpuno zdravo može iznenada da se sruši tokom fizičke aktivnosti.

Ventrikularna fibrilacija je šokabilan ritam. Kada se javi tokom srčanog zastoja, brza defibrilacija predstavlja jednu od najvažnijih intervencija.

Kada je srčani zastoj izazvan šokabilnim ritmom, kao što je ventrikularna fibrilacija, automatski spoljašnji defibrilator (AED) ili manuelni defibrilator može primeniti električni šok na srce.

Defibrilaciju ne treba jednostavno posmatrati kao „ponovno pokretanje srca“. Električni šok kratkotrajno depolarizuje veliki deo srčanog tkiva i može prekinuti haotičan ritam, omogućavajući ponovno uspostavljanje organizovanog srčanog ritma.

Vreme je presudno.

Što šokabilni ritam duže traje bez efikasne intervencije, manja je verovatnoća uspešne reanimacije. Zbog toga je brz pristup AED-u izuzetno važan u sportskim objektima, školama, na radnim mestima i drugim javnim mestima.

AED je dizajniran da analizira srčani ritam i utvrdi da li je električni šok potreban. Kod sumnje na srčani zastoj treba ga upotrebiti čim postane dostupan.

Kada se osoba iznenada sruši, ne reaguje i ne diše normalno, treba posumnjati na srčani zastoj.

Službu hitne medicinske pomoći treba odmah aktivirati, a KPR započeti što je pre moguće.

Kod odraslih, standardni KPR koji izvode obučeni spasioci uglavnom se sastoji od 30 kompresija grudnog koša nakon kojih slede 2 udaha, uz frekvenciju kompresija od 100–120 u minuti. Za osobe koje nisu obučene za KPR, reanimacija samo kompresijama grudnog koša predstavlja važnu alternativu dok se aktivira hitna medicinska pomoć i čeka njen dolazak.

KPR obično ne prekida ventrikularnu fibrilaciju. Njegov cilj je da održi određeni protok krvi do mozga i drugih vitalnih organa sve dok ne bude moguće primeniti definitivno lečenje, pre svega defibrilaciju.

Zbog toga savremene smernice za reanimaciju naglašavaju Lanac preživljavanja: 1.

1. Rano prepoznavanje srčanog zastoja i aktiviranje hitne medicinske pomoći
2. Odmah započet KPR
3. Brza defibrilacija
4. Napredno medicinsko zbrinjavanje
5. Zbrinjavanje nakon srčanog zastoja
6. Oporavak i rehabilitacija

Možda je najteže razumeti kako sportista koji svakodnevno trenira i deluje kao da je u odličnoj fizičkoj kondiciji može doživeti iznenadni srčani zastoj

Odgovor je složen.

Kod mladih sportista iznenadni srčani zastoj može biti povezan sa prethodno neprepoznatom strukturnom bolešću srca, naslednim kardiomiopatijama, urođenim anomalijama koronarnih arterija ili poremećajima električne aktivnosti srca.

Neka od ovih stanja imaju genetsku osnovu. Međutim, bilo bi netačno tvrditi da je svaki iznenadni srčani zastoj kod mladog sportiste izazvan genetskom mutacijom.

U nastanku mogu učestvovati i neka stečena stanja. Pored toga, commotio cordis može izazvati ventrikularnu fibrilaciju nakon iznenadnog udarca u grudni koš tokom osetljive faze srčanog ciklusa.

Intenzivna fizička aktivnost može delovati kao okidač za opasnu aritmiju kod osobe koja već ima osnovnu predispoziciju. Drugim rečima, fizička aktivnost može biti okidač, a ne osnovni uzrok.

Kod sportista starijih od približno 35 godina, aterosklerotska koronarna bolest srca postaje značajniji uzrok iznenadne srčane smrti nego kod mlađih sportista.

Iznenadni srčani zastoj može nastati bez upozorenja, ali kod nekih sportista prethodno se mogu javiti određeni simptomi.

Znaci upozorenja koji zahtevaju medicinsku procenu uključuju:Znaci upozorenja koji zahtevaju medicinsku procenu uključuju:

• gubitak svesti, naročito tokom fizičke aktivnosti
• osećaj da ćete izgubiti svest ili neobjašnjivu vrtoglavicu
• bol ili pritisak u grudima tokom fizičkog napora
• neobjašnjivo otežano disanje
• palpitacije ili osećaj neuobičajeno brzog ili nepravilnog rada srca
• ličnu anamnezu neobjašnjivih napada ili gubitaka svesti
• porodičnu anamnezu prerane iznenadne srčane smrti
• poznatu kardiomiopatiju ili nasledni poremećaj srčanog ritma

Ovi simptomi ne znače nužno da osoba ima opasnu srčanu bolest. Međutim, simptome koji se javljaju tokom fizičke aktivnosti, naročito gubitak svesti, ne treba jednostavno pripisivati sportskom treningu.

Prevencija je zahtevna jer neka srčana oboljenja mogu godinama ostati bez simptoma.

Kardiovaskularni pregled pre učešća u sportskim aktivnostima može pomoći u prepoznavanju sportista kojima su potrebna dodatna ispitivanja. U zavisnosti od osobe i zdravstvenog sistema, procena može uključivati detaljnu ličnu i porodičnu anamnezu, fizički pregled, merenje krvnog pritiska i EKG.

Kada simptomi ili abnormalni nalazi izazovu sumnju, dodatna ispitivanja mogu uključivati ehokardiografiju, ambulantno EKG praćenje, test opterećenja, magnetnu rezonancu srca, genetsko testiranje ili druge specijalizovane preglede.

Međutim, nijedan program skrininga ne može prepoznati svaku osobu koja može biti izložena riziku. Pristupi skriningu takođe moraju uzeti u obzir potencijalne koristi, lažno pozitivne rezultate, nepotrebna ispitivanja, troškove i dostupnost specijalističke zdravstvene zaštite.

Posebno važan deo medicinske anamneze je porodična anamneza. Iznenadna neobjašnjiva smrt bliskog člana porodice u mlađem životnom dobu može biti važan znak mogućeg naslednog srčanog oboljenja.

Prevencija se ne završava skriningom. Sportske organizacije treba da imaju jasan plan za hitne situacije, odgovarajuće obučeno osoblje i brz pristup AED uređajima.

Neke osobe koje su preživele srčani zastoj ili kod kojih postoji visok rizik od životno ugrožavajućih ventrikularnih aritmija mogu biti kandidati za implantabilni kardioverter-defibrilator (ICD).

ICD je uređaj sa baterijskim napajanjem koji se ugrađuje ispod kože, najčešće u gornjem delu grudnog koša. U zavisnosti od sistema, elektrode povezuju uređaj sa srcem i omogućavaju kontinuirano praćenje srčanog ritma.

Ako ICD prepozna opasnu ventrikularnu aritmiju, može primeniti električnu terapiju kako bi prekinuo poremećaj ritma. Mnogi savremeni ICD uređaji mogu po potrebi obavljati i funkciju pejsmejkera.

ICD ne leči samu osnovnu bolest srca. Njegova uloga je da kod pažljivo odabranih pacijenata pruži zaštitu od određenih potencijalno smrtonosnih aritmija.

Odluka o tome da li je ICD indikovan zavisi od dijagnoze, prethodnih srčanih događaja, rizika od ponovne aritmije i važećih kliničkih smernica.

Iznenadni kolaps mladog sportiste podseća nas da dobra fizička kondicija ne pruža potpunu zaštitu od kardiovaskularnih bolesti.

Kod mladih sportista potencijalno opasna stanja mogu zahvatiti srčani mišić, koronarne arterije ili električni sistem srca. Kod starijih sportista koronarna bolest srca postaje sve značajniji faktor.

Međutim, najvažnije je ono što se događa nakon kolapsa. Ako osoba ne reaguje i ne diše normalno, brzo prepoznavanje srčanog zastoja, odmah započet KPR i rana defibrilacija mogu značajno povećati šanse za preživljavanje.

Za sportske klubove i organizacije to znači da treba da imaju:

• jasan plan za reagovanje u hitnim situacijama
• osoblje obučeno za KPR
• brz pristup AED-u
• redovne vežbe postupanja u hitnim situacijama
• odgovarajuću medicinsku procenu sportista kada postoje simptomi ili faktori rizika

Cilj nije samo prepoznati svakog sportistu koji bi ikada mogao biti izložen riziku. Jednako je važno obezbediti da, kada do srčanog zastoja zaista dođe, ljudi i oprema potrebni za brzo reagovanje već budu na licu mesta.