Kako krv cirkuliše kroz telo: Putovanje crvenog krvnog zrnca

Svake sekunde vašeg života, bilioni crvenih krvnih zrnaca putuju kroz izuzetno složenu mrežu krvnih sudova.

Prolaze kroz srce, kreću se prema plućima, preuzimaju kiseonik, putuju kroz arterije, provlače se kroz mikroskopske kapilare i na kraju se vraćaju u srce kako bi započela novi krug.

Rad ovog ogromnog transportnog sistema uopšte ne osećate — a ipak, gotovo svaka ćelija u vašem organizmu zavisi od njega.

Šta se zapravo dešava sa crvenim krvnim zrncem dok putuje kroz vaše telo?

Hajde da pratimo jedno od njih.

Zamislite da je naše crveno krvno zrnce upravo prošlo kroz tkiva vaše noge.

Predalo je veliki deo svog kiseonika ćelijama kojima je potreban za metaboličke procese. Istovremeno, ugljen-dioksid koji te ćelije proizvode prelazi u krv i transportuje se prema plućima, gde će biti eliminisan.

Krv je sada relativno siromašna kiseonikom.

Male vene postepeno se spajaju u sve veće vene dok se krv kreće prema srcu.

Na kraju, krv iz donjeg dela tela dospeva u veliki krvni sud — donju šuplju venu (vena cava inferior).

Krv koja se vraća iz glave, vrata, ruku i gornjeg dela grudnog koša dolazi kroz drugi veliki krvni sud — gornju šuplju venu (vena cava superior).

Obe se ulivaju na isto mesto:

Naše crveno krvno zrnce stiglo je do srca — u desnu pretkomoru..

Nakon izlaska iz desne komore, krv ulazi u plućno stablo, koje se deli na desnu i levu plućnu arteriju.

Ovde nailazimo na važan izuzetak od jednog često pojednostavljenog pravila.

Arterije se često opisuju kao krvni sudovi koji prenose krv bogatu kiseonikom, ali takva definicija nije potpuno tačna.

Arterije se zapravo definišu prema smeru protoka krvi: one odvode krv od srca. Zbog toga plućne arterije prenose krv siromašnu kiseonikom od srca prema plućima.

Kako naše crveno krvno zrnce putuje sve dublje kroz pluća, plućne arterije se više puta granaju u sve manje krvne sudove.

Na kraju dospeva do mreže sićušnih plućnih kapilara koji okružuju mikroskopske vazdušne kesice u plućima — alveole.

Zidovi koji razdvajaju vazduh unutar alveola od krvi u plućnim kapilarima izuzetno su tanki.

To omogućava razmenu gasova između pluća i krvotoka.

Kiseonik iz udahnutog vazduha prelazi u krv i vezuje se za hemoglobin unutar crvenih krvnih zrnaca.

Istovremeno, ugljen-dioksid kreće se u suprotnom smeru — iz krvi prema alveolama — kako bi se zatim iz organizma izbacio izdahom.

Naše crveno krvno zrnce sada nosi novu zalihu kiseonika.

Spremno je da se vrati u srce.

Krv bogata kiseonikom napušta pluća kroz plućne vene.

Ovi krvni sudovi predstavljaju još jedan važan izuzetak koji treba zapamtiti.

Većina vena prenosi krv siromašnu kiseonikom, ali plućne vene prenose krv bogatu kiseonikom.

Dakle, venu ne definiše količina kiseonika u krvi.

Vene su krvni sudovi koji prenose krv prema srcu.

Plućne vene dovode naše crveno krvno zrnce u levu pretkomoru.

Odatle ono prolazi kroz mitralni zalistak i ulazi u levu komoru.

Sada je stiglo do najsnažnije pumpne komore srca.

Leva komora ima posebno debeo mišićni zid jer mora da stvori dovoljno visok pritisak da bi potisnula krv kroz sistemsku cirkulaciju.

Kada se kontrahuje, mitralni zalistak se zatvara, a aortni zalistak se otvara.

Odavde krv može dospeti do gotovo svih delova organizma.

Putovanje kroz sistemsku cirkulaciju je počelo.

Zamislite cirkulatorni sistem kao ogromnu razgranatu transportnu mrežu.

Aorta je njen glavni autoput.

Iz nje se odvajaju velike arterije koje se dalje granaju u sve manje arterije. One zatim prelaze u još manje arteriole, koje vode prema mrežama kapilara.

Različite grane dovode krv do različitih organa i tkiva.

Neke vode prema mozgu.

Druge snabdevaju bubrege, organe za varenje, mišiće i kožu.

Čak je i samom srcu potrebno sopstveno snabdevanje krvlju. Koronarne arterije, koje se odvajaju u blizini početka aorte, dopremaju krv bogatu kiseonikom do srčanog mišića.

Naše crveno krvno zrnce moglo bi da krene bezbrojnim različitim putevima.

Suppose this time it enters an artery supplying a working muscle.

Pretpostavimo da ovog puta ulazi u arteriju koja snabdeva aktivni mišić.

Na kraju, naše crveno krvno zrnce stiže u mikroskopski svet kapilara.

Kapilari su među najmanjim krvnim sudovima u organizmu.

Njihovi zidovi su izuzetno tanki, što ih čini idealnim mestom za razmenu materija između krvi i okolnih tkiva.

Ovde kiseonik može prelaziti iz krvi do ćelija kojima je potreban.

Hranljive i druge materije takođe se razmenjuju, dok produkti metabolizma prelaze iz tkiva u krvotok.

Fleksibilan oblik crvenih krvnih zrnaca omogućava im da menjaju oblik dok prolaze kroz izuzetno uske kapilare.

Ovde konačno stiže kiseonik koji je naše crveno krvno zrnce preuzelo u plućima.

Hemoglobin oslobađa kiseonik, koji zatim postaje dostupan okolnim tkivima.

Crveno krvno zrnce završilo je svoju isporuku.

Ali njegovo putovanje još nije gotovo.

Nakon prolaska kroz mrežu kapilara, krv ulazi u sitne krvne sudove koji se nazivaju venule.

Venule se međusobno spajaju i formiraju sve veće vene.

Pritisak u ovom delu cirkulacije znatno je niži nego u arterijama.

U mnogim delovima tela — naročito u nogama — vene sadrže zaliske koji pomažu u sprečavanju vraćanja krvi unazad. Kontrakcije skeletnih mišića takođe pomažu kretanju venske krvi prema srcu.

Naše crveno krvno zrnce nastavlja svoj povratak.

Na kraju dospeva do gornje ili donje šuplje vene.

Ispred njega je desna pretkomora.

Čitav ciklus uskoro počinje iznova.

Iako krv prati jedan neprekidan put, cirkulacija se obično deli na dva glavna krvotoka.

Vašim ćelijama je za normalno funkcionisanje potrebno neprekidno snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama.

Kardiovaskularni sistem obezbeđuje ovo snabdevanje, dok istovremeno pomaže u transportu ugljen-dioksida, produkata metabolizma, hormona, ćelija imunskog sistema i mnogih drugih supstanci kroz organizam.

Neki organi su posebno osetljivi na prekid protoka krvi.

Mozak i srce, na primer, u velikoj meri zavise od neprekidnog snabdevanja kiseonikom.

Zbog toga ozbiljni poremećaji cirkulacije — kao što su srčani zastoj ili začepljenje važnog krvnog suda — mogu veoma brzo postati životno ugrožavajuća medicinska stanja.

Zdrava cirkulacija ne podrazumeva samo kretanje krvi.

Njena uloga je da održava uslove koji omogućavaju bilionima ćelija da ostanu žive i zajedno funkcionišu.

Crveno krvno zrnce je mikroskopski malo.

Ipak, njegovo putovanje otkriva jedan od najneverovatnijih sistema u ljudskom organizmu.

Ono putuje iz tkiva do desne strane srca, zatim kroz pluća, ulazi u levu stranu srca i nastavlja kroz ogromnu razgranatu mrežu arterija i kapilara, pre nego što ponovo započne povratak.

Srce obezbeđuje snagu.

Krvni sudovi obezbeđuju puteve.

Pluća obezbeđuju kiseonik.

A crvena krvna zrnca obezbeđuju transport.

Sve se to odvija automatski — svake sekunde, svakog minuta i svakog dana.

Sledeći put kada osetite otkucaje svog srca, setite se:

Osećate pumpu koja u tom trenutku pokreće milijarde mikroskopskih putovanja kroz čitav vaš organizam.